Protokol skrininga u dva koraka koji kombinuje procenu kliničkog rizika sa testiranjem biomarkera može efikasnije da identifikuje koji pacijenti sa dijabetesom tipa 2 trebaju lekove za sprečavanje srčane insuficijencije, prema studiji koju su vodili istraživači UT Southwestern Medical Center.
Objavljeno u časopisu Cirkulacija, studija je otkrila da je nova strategija najbolji pristup za predviđanje srčane insuficijencije kod pacijenata sa dijabetesom – čak i kod onih koji se smatraju niskim rizikom samo nakon kliničke procene rizika. Na istraživanju su sarađivali lekari i istraživači iz SAD, Kanade, Singapura i Holandije.
„Dijabetes često dovodi do kardiovaskularnih bolesti, pri čemu je srčana insuficijencija jedna od najčešćih manifestacija“, rekao je Ambarish Pandei, MD, vanredni profesor interne medicine na Odeljenju za kardiologiju na UT Southvestern i odgovarajući autor studije. „Poslednjih godina, mnogi lekari su se oslanjali na pristupe skrininga u jednom koraku, kao što su rezultati kliničkog rizika, testovi biomarkera ili ehokardiografija, kako bi identifikovali one sa visokim rizikom za razvoj srčane insuficijencije.
„Ali čak i pacijenti koji se smatraju niskim rizikom pomoću ovih alata za procenu rizika u jednom koraku ponekad razviju srčanu insuficijenciju. Štaviše, testiranje svih pojedinaca sa dijabetesom često skupim biomarkerima ili procenama ehoa često nije izvodljivo ili isplativo.“
Dr Pandei i njegove kolege su otkrili da je kombinovanje ovih strategija za procenu rizika uzastopno dodavanjem drugog koraka—kao što je davanje krvi pacijentima sa niskim rizikom po oceni kliničkog rizika, test krvi za nivoe natriuretskog peptida, biomarkera za kardiovaskularne bolesti—najefikasniji i potencijalno isplativa strategija za skrining srčane insuficijencije.
Natriuretski peptidi su proteini koje srce proizvodi kada dođe do stresnog istezanja srčanog mišića. Istraživanje bi moglo dovesti do toga da više pacijenata bude precizno pregledano i primilo dokazane preventivne terapije, kao što su inhibitori kotransportera natrijum-glukoze 2 (SGLT2i), kako bi se zaštitilo zdravlje njihovog srca.
Studija je obuhvatila podatke od 6.293 pacijenata sa dijabetesom koji su učestvovali u sedam kohortnih studija. Od njih, 4.889 nije imalo znakove aterosklerotične kardiovaskularne bolesti (ASCVD). Svi pacijenti su bili podvrgnuti skriningu kako bi se utvrdio njihov nivo rizika od srčane insuficijencije. Upoređujući metode skrininga i nizvodni rizik od epizoda srčane insuficijencije tokom petogodišnjeg praćenja, istraživači su uspeli da odrede metode i redosled koji najbolje predviđaju one koji su u opasnosti.
„Naša studija je otkrila da se 30% do 50% ukupnih događaja srčane insuficijencije u populaciji bez preovlađujuće ASCVD dogodilo kod pojedinaca označenih niskim rizikom sa jednom strategijom skrininga“, rekao je dr Pandi. „Ali kada je dodat drugi korak, identifikovano je otprilike 85% stvarnih slučajeva srčane insuficijencije. Ovo sugeriše da se zanemaruje značajan procenat pacijenata sa dijabetesom koji bi mogli da imaju koristi od agresivnijeg preventivnog lečenja.“
Procenjene su različite strategije skrininga u dva koraka uključujući VATCH-DM, testove krvi uključujući natriuretičke peptide i ehokardiografiju. „Otkrili smo da je procena ocene rizika VATCH-DM kod svih pojedinaca, praćenih natriuretičkim peptidima samo među pojedincima za koje se smatralo da su niskorizični na osnovu VATCH-DM ocene rizika, bila najefikasnija od strategija skrininga u dva koraka za procenu rizik od srčane insuficijencije i ciljane preventivne terapije“, rekao je prvi autor studije Kershav Patel, MD, docent kardiologije na Metodističkom akademskom institutu u Hjustonu.
Iako ehokardiografski skrining može biti korisna determinanta rizika nakon kliničke procene, on je skuplji i dugotrajniji od testa krvi na natriuretski peptid. Zbog toga je manje verovatno da će ehokardiogram biti proveren osim ako se pacijent već smatra visokorizičnim ili ima drugu indikaciju za testiranje.
„Ključ za poboljšanje naše sposobnosti da identifikujemo one kojima je najpotrebniji preventivni tretman je korišćenje isplativih alata za skrining koji se lako mogu primeniti u klinici“, rekao je dr Pandi. „Naš nalaz unapređuje ovo polje demonstrirajući efikasan i efikasan pristup koji lekarima daje bolju predstavu o stvarnom riziku svojih pacijenata. Nadamo se da će nam dalje proučavanje ove strategije u dva koraka omogućiti da procenimo i njen klinički uspeh efikasnost da se razvije konzistentan pristup pacijentima.“
Studija se zasniva na ranijim istraživanjima u UTSV-u kako bi se razvili novi rezultati rizika i procene zasnovane na biomarkerima za predviđanje rizika od srčane insuficijencije.