Napadi anksioznosti mogu delovati preplavljujuće kada se nalazite usred jednog, ali uz odgovarajuće tehnike suočavanja, možete izaći na drugu stranu.
Prema Detroit Medical Centru, napad anksioznosti je vremenski period tokom kojeg doživljavate „intenzivne“ simptome anksioznosti, posebno straha. Može trajati od nekoliko minuta do nekoliko nedelja. Kako se oseća napad anksioznosti?
Brže kucanje srca, vrtoglavica i osećaj nedostatka vazduha su uobičajena iskustva za ljude koji doživljavaju napad anksioznosti, prema Harvard Health. Osim toga, ova „borba ili beg“ reakcija koja se pokreće zabrinutošću ili strahom može izazvati dodatni strah, stvarajući negativan ciklus panike.
„Ako se osećate omamljeno, srce vam lupa, a grudi vam se stežu, to zaista doprinosi osećaju da će se nešto strašno desiti“, rekla je Žaklin Bulis, asistentkinja psihologije u bolnici povezanoj s Harvardom, McLean Hospital, za Harvard Health. „Ali fizički simptomi sami po sebi nisu problem. Zaista je način na koji na njih reagujemo. Želimo da ljudi nauče da ovi uznemirujući fizički senzorni doživljaji nisu opasni i da mogu naučiti načine da ih podnesu.“ Simptomi napada anksioznosti
Prema Harvard Health-u, napadi anksioznosti se javljaju kada simptomi postanu toliko intenzivni da ometaju svakodnevne aktivnosti.
Ovi simptomi anksioznosti mogu uključivati:
- Postepeno povećanje osećaja straha ili brige
- Piskutanje ili gušenje
- Izuzetno nervozne i nemirne senzacije
- Brzo, jako kucanje srca
- Znojave ruke
- Senzacije vrtoglavice i mučnine
- Osećaj panike jer mislite da će se nešto strašno desiti
- Osećaj kao da imate srčani udar ili moždani udar
Uvek se preporučuje potražiti medicinsku pomoć ako doživljavate simptome koji mogu ukazivati na ozbiljno medicinsko stanje. Međutim, ako vaš lekar ne pronađe znakove osnovnog zdravstvenog problema, ovi simptomi mogu ukazivati na napad anksioznosti. Napad panike naspram napada anksioznosti: Koja je razlika?
„Moguće je osećati se zaista anksiozno bez doživljavanja napada panike“, rekao je Džejms Madi, profesor kliničke psihologije na Univerzitetu Džordž Mejson, u Ferfaksu, VA.
„Verovatno ste sedeli u situacijama gde ste se osećali zaista nervozno, ali niste doživljavali ono što DSM [priručnik za psihičke poremećaje] naziva napadom panike… što je nagli početak, bez očiglednog razloga, izuzetno onesposobljavajuće, zastrašujuće anksioznosti“, dodao je Madi, koji je i viši naučni saradnik na Centru za unapređenje blagostanja na Džordž Mejsonu.
Prema Nacionalnoj biblioteci medicine, DSM navodi napad panike kao period „intenzivnog straha“ koji dolazi iznenada, dostiže maksimalnu snagu u roku od 10 minuta i uključuje najmanje četiri od sledećih simptoma:
- Lupanje srca, ubrzan rad srca ili ubrzanje srčanog ritma
- Znojenje
- Drhtanje ili podrhtavanje
- Nedostatak vazduha ili senzacije gušenja
- Mučnina ili nelagodnost u stomaku
- Senzacije gušenja
- Bol ili nelagodnost u grudima
- Vrtoglavica, osećaj omamljenosti ili onesvešćivanja
- Osećaj nerealnosti ili osećaj odvajanja od sebe
- Strah od gubitka kontrole
- Strah od smrti
- Osećaj utrnulosti ili trnjenja
- Senzacije toplote ili drhtavice
Dečja bolnica Nationwide priznaje da se izrazi „napad anksioznosti“ i „napad panike“ ponekad koriste „usmenjivo“ i napominje da se odgovor „borba ili beg“ aktivira u oba stanja.
Međutim, ključna razlika je u tome što su simptomi napada panike neočekivani i iznenađuju osobu, dok su napadi anksioznosti očekivani jer se osećaji brige ili straha postepeno pojačavaju. Kako smiriti napad anksioznosti
Iako se stručnjaci možda ne slažu uvek oko tačne definicije anksioznosti naspram napada panike, oni se slažu oko nekih naučno potkrepljenih tehnika koje najbolje funkcionišu kako bi vam pomogle da se smirite kada vas pogodi panika.
„Bilo šta da radite u toj situaciji, jedna dobra strategija je usporiti, uključujući usporavanje disanja i dublje disanje. I usporiti svoj ritam govora. To je jedan način prekida… ove interakcije između opasnosti koju očekujete da će se desiti i potrebe da izbegnete ili pobegnete“, objasnio je Madi.
On je dodao da „meditacija tokom vremena uči vas kako da kontrolišete svoje fiziološke reakcije.“
Jedno nedavno istraživanje sprovedeno od strane istraživača Stanford Medicine sa više od 100 učesnika otkrilo je da samo 5 do 6 minuta dnevno vežbanja disanja i meditacije smanjuje anksioznost i nivoe panike kod ljudi, pri čemu je kontrolisano disanje bilo efikasnije od oba pristupa za smirivanje fizičkih i emocionalnih simptoma anksioznosti.
Madi je takođe preporučio vođenu terapiju izlaganja, posebno za ljude koji doživljavaju napade anksioznosti zbog fobija, kao što je strah od zmija.
