Hormon rasta (GH) deluje na mnoga tkiva u celom telu, pomažući u izgradnji kostiju i mišića, između ostalih funkcija. Takođe je snažan anksiolitik. Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Sao Paulu (USP) u Brazilu proizvela je dublje razumevanje uloge GH u ublažavanju anksioznosti i, po prvi put, identifikovala populaciju neurona odgovornih za modulaciju uticaja GH na razvoj neuropsihijatrijskih poremećaja koji uključuju anksioznost, depresiju i posttraumatski stres.
Studija je objavljena u časopisu Journal of Neuroscience.
U studiji, istraživači su otkrili da muški miševi kojima nedostaje GH receptor u grupi neurona koji eksprimiraju somatostatin pokazuju povećanu anksioznost. Somatostatin je peptid koji reguliše nekoliko fizioloških procesa, uključujući oslobađanje GH i drugih hormona, kao što je insulin.
S druge strane, takođe su otkrili da odsustvo GH receptora u neuronima koji eksprimiraju somatostatin smanjuje pamćenje straha, ključnu karakteristiku posttraumatskog stresnog poremećaja, kod muškaraca i žena. Otkriće bi moglo doprineti budućem razvoju novih klasa anksiolitičkih lekova.
„Naše otkriće mehanizma koji uključuje anksiolitičke efekte GH nudi moguće, samo hemijsko, objašnjenje za ove poremećaje, sugerišući zašto su pacijenti sa više ili manje lučenja GH manje ili više podložni njima“, rekao je Jose Donato Junior, poslednji autor knjige članak i profesor na Univerzitetskom institutu za biomedicinske nauke (ICB-USP).
U studiji, istraživači su sproveli tri vrste eksperimenata koji su uključivali miševe (otvoreno polje, povišeni plus lavirint i svetlo/tamna kutija) kako bi testirali sposobnost životinja da istražuju životnu sredinu i rizikuju. „Ovo su dobro uspostavljeni eksperimenti za analizu ponašanja sličnog anksioznosti i sećanju na strah, što je element u posttraumatskom stresu. Kao rezultat toga, mogli smo da istražimo ulogu GH kod ovih životinja“, objasnio je Donato.
Rezultati studije nisu ukazali na bilo kakve razloge za nedostatak ponašanja nalik na anksioznost kod ženki miševa. „Verujemo da je to možda povezano sa seksualnim dimorfizmom. Znamo da je region mozga koji sadrži neurone koje smo proučavali malo drugačiji kod muškaraca i žena. Neki neurološki poremećaji su takođe različiti kod muškaraca i žena, verovatno ne slučajno“, rekao je on.
Hiljade ljudi širom sveta pate od neuropsihijatrijskih poremećaja. Iako su anksioznost i depresija najčešći, njihovi uzroci tek treba da budu u potpunosti razjašnjeni. Naučnici smatraju da su to možda zbog više faktora, kao što su stres, genetika, društveni pritisci, ekonomske poteškoće i/ili rodna pitanja, između ostalog.
Takođe je sve više dokaza da su hormoni važni u regulisanju različitih neuroloških procesa i uticaju na osetljivost na neuropsihijatrijske poremećaje. Promene nivoa polnih hormona kao što je estradiol utiču na anksioznost, depresiju i pamćenje straha kod glodara i ljudi, na primer.
Preliminarni rezultati drugih studija sugerišu da glukokortikoidi (steroidni hormoni kao što je kortizol, kao i sintetički oblici kao što su prednizon i deksametazon) mogu biti uključeni u razvoj neuropsihijatrijskih poremećaja.
U slučaju GH, regulatorni mehanizam u neuronima povezanim sa takvim poremećajima još nije otkriven. „Pokazali smo da GH menja sinapse i strukturno menja neurone koji luče somatostatin“, rekao je Donato.
Studija je takođe pokazala da su anksioznost, posttraumatski stres i pamćenje straha različiti aspekti istog neuronskog kola. Prema Donatu, anksioznost se može definisati kao preterani strah ili nepoverenje, dok se pamćenje straha odnosi na neželjeni događaj iz prošlosti koji dovodi do promene u mozgu, što izaziva pojačan odgovor kad god je subjekt izložen sličnom stimulusu. Ova reakcija može varirati od plača do drhtanja, pa čak i paralize.
„Sve se ovo dešava u istoj populaciji neurona koji eksprimiraju GH receptor. U našem eksperimentu, pamćenje straha je smanjeno kod miševa kada smo isključili GH receptor. To znači da je smanjen kapacitet za formiranje pamćenja straha. Možda je slučaj da GH doprinosi razvoju posttraumatskog stresa“, rekao je on.
Još jedan dokaz za ovo je da hronični stres podiže hormon hormona, grelin, moćnog pokretača lučenja GH. „Uloga grelina u posttraumatskom stresu se proučava već neko vreme. Istraživanja su pokazala da se lučenje GH izazvano grelinom povećava u hroničnom stresu, favorizujući razvoj pamćenja straha i posttraumatskog stresa u mozgu životinje“, rekao je on. .
Kod ljudi, GH luči hipofiza u krvotok, podstičući rast tkiva u celom telu putem formiranja proteina, umnožavanja ćelija i diferencijacije ćelija. GH je neophodan u detinjstvu, adolescenciji i trudnoći kada je njegov vrhunac. U starosti, prirodno opada.
Nedostatak GH može dovesti do patuljastosti, koja se uglavnom manifestuje od 2 godine života, sprečavajući rast tokom detinjstva i adolescencije. „Prethodna istraživanja koja su uključivala pacijente sa nedostatkom GH pokazala su veću prevalenciju anksioznosti i depresije kod ovih osoba, ali uzrok još nije utvrđen. Neki autori za to krive probleme samopouzdanja i maltretiranja zbog niskog rasta“, rekao je Donato. .
Studija koja je uključivala miševe pokazala je ključnu ulogu koju GH igra u ovim poremećajima bez prisustva potencijalnih zbunjujućih faktora, kao što su problemi sa imidžom tela. „Uspeli smo da saznamo koliko je direktno posledica efekata GH ili indirektnih efekata deficita rasta. Pošto smo bili u mogućnosti da identifikujemo mehanizam koji uključuje GH, znamo da je to direktan uzrok anksioznog poremećaja, a ovo saznanje može olakšati razvoj terapija“, rekao je Donato.
Sledeći koraci za istraživačku grupu uključuju istraživanje uloge GH tokom trudnoće.
„Znamo da se jedan od vrhunaca u proizvodnji GH dešava tokom trudnoće. Takođe znamo da prevalencija depresije raste u ovom periodu zbog postporođajne depresije. Naravno, ovi poremećaji odražavaju i društvene, ekonomske i druge vrste pritiska, ali ne smemo zaboraviti da povećanje lučenja hormona tokom i nakon trudnoće može da poremeti funkcionisanje mozga, što takođe dovodi do ove vrste mentalnih bolesti“, rekao je on.
