Prema jednoj velikoj istraživačkoj studiji, farmeri u podsaharskoj Africi treba da se diverzifikuju od uzgoja kukuruza i pređu na useve koji su otporni na klimatske promene i snabdevaju dovoljno ključnih mikronutrijenata za stanovništvo.
Kukuruz je osnovna kultura širom regiona, gde se uzgaja i konzumira u ogromnim količinama.
Predvođena dr Stjuartom Dženingsom sa Univerziteta u Lidsu, studija tvrdi da će diverzifikacija ka voću, povrću i usevima kao što su manioka, proso i sirak poboljšati sigurnost ishrane u zemlji, što znači dovoljno mikronutrijenata neophodnih za dobro zdravlje.
Studija takođe kaže da količina proizvedene hrane mora da se poveća — i ukoliko se prinosi ne povećaju na nivo bez presedana, više zemlje će morati da se unese u poljoprivrednu proizvodnju.
Podsaharska Afrika je dom za oko 1,2 milijarde ljudi, a prema podacima Svetske banke, stanovništvo će porasti za dodatnih 740 miliona ljudi do 2050. godine.
Poljoprivrednici će morati da povećaju količinu hrane koja se uzgaja u vreme kada će klimatske promene dovesti do sve ekstremnijih uslova, što će uticati na useve koji se mogu uzgajati.
Istraživači kažu da je stanovništvo u opasnosti od „nesigurnosti u hrani i ishrani“ osim ako se ne identifikuju efikasni načini prilagođavanja na klimatske promene. Sastavni deo svake odluke je zahtev da usevi moraju da budu hranljivi i da obezbeđuju dovoljno energije za stanovništvo.
Profesorka Jennie Macdiarmid, sa Rovett instituta na Univerzitetu u Aberdinu i jedan od autora rada, rekla je: „Studija je naglasila potrebu da se ishrana stavi u srce poljoprivredne politike kako bi se izbjegle dugoročne neželjene posljedice neuspjeha. proizvoditi hranu koja može zadovoljiti nutritivne potrebe stanovništva.
„Ako se politička rešenja fokusiraju samo na povećanje proizvodnje kalorija i prilagođavanje klimatskim uslovima, verovatno će doći do negativnih posledica po zdravlje kroz ishranu lošu ishranu.
Studija „Transformativna adaptacija vođena zainteresovanim stranama potrebna je za klimatski pametnu ishranu u podsaharskoj Africi“, objavljena je danas u časopisu Nature Food.
Više od 50 istraživača doprinelo je istrazi, koja je uključivala razgovore sa kreatorima politike i drugim zainteresovanim stranama u sektoru hrane i poljoprivrede u četiri zemlje u podsaharskoj Africi: Malaviju, Južnoj Africi, Tanzaniji i Zambiji.
Istraživači su koristili okvir za procenu iFEED da bi istražili opcije politike za stvaranje poljoprivrednog sistema koji je otporan na klimatske promene i snabdevanje dovoljno nutritivno adekvatne hrane da zadovolji potrebe stanovništva za hranom i ishranom.
„Prečesto politika u oblasti hrane, poljoprivrede i ishrane leži u silosima u različitim vladinim odeljenjima“, rekao je dr Dženings, naučni saradnik u Školi za Zemlju i životnu sredinu na Univerzitetu u Lidsu.
„Ova studija pruža holističke dokaze koji kombinuju informacije o uticajima promena u sistemu ishrane na životnu sredinu i promenama potrebnim za sigurnost ishrane na nivou stanovništva. Istraživanje pokazuje da se mogu preduzeti mere za prilagođavanje klimatskim promenama i poboljšanje bezbednosti ishrane u podsaharskoj Africi .“
Zainteresovane strane u svakoj zemlji identifikovale su ključne neizvesnosti u budućnosti prehrambenog sistema. iFEED istražuje ove neizvesne budućnosti i identifikuje ključna pitanja politike koja donosioci odluka koji rade u sektoru poljoprivrede i hrane treba da razmotre.
Naučnici kažu da mora doći do fundamentalnog pomaka — ili „transformativnog pristupa“ — u poljoprivredi kako bi se uključile nutritivne potrebe.
Diverzifikacija u proizvodnju soje je jedna od opcija. Veća je verovatnoća da će usevi soje izdržati uticaje klimatskih promena nego kukuruz. Dr Ndaše Kapulu, sa Instituta za istraživanje poljoprivrede Zambije i autor koji je doprineo studiji, bio je uključen u studije kako bi procenio kako bi soja mogla da poboljša prihod komercijalnih i malih farmera.
Rekao je: „Mnoge zemlje u subsaharskoj Africi bolje će se nositi sa klimatskim promenama i drugim stresovima ako imaju raznovrsnije sisteme ishrane, kao što je prelazak na proizvodnju soje u Zambiji.
„Kao naučnici, moramo da generišemo dovoljno dokaza u našem istraživanju kako bismo pomogli da napravimo promene koje podržavaju i usmeravaju akcije kako bi poljoprivredno-prehrambeni sistem bio otporniji.
Povećanje proizvodnje i potrošnje proizvoda životinjskog porekla u podsaharskoj Africi takođe bi moglo da poboljša nutritivni kvalitet ishrane, ali naučnici upozoravaju da to ne bi trebalo da dostigne neodrživ nivo proizvodnje koji se vidi u nekim zemljama sa višim prihodima.
Više proizvoda na bazi životinja izazvalo bi porast emisije gasova staklene bašte, iako istraživači kažu da bi to moglo biti podnošljivo s obzirom na potrebu podsaharske Afrike da smanji rizik od nutritivno neadekvatne ishrane – i da su njene emisije gasova staklene bašte relativno niske.
U studiji su učestvovali istraživači sa Univerziteta u Lidsu, Univerziteta u Aberdinu, Met Office, Chatham House i FANPRAN.
iFEED je baza podataka—razvijena od strane Univerziteta u Lidsu u okviru GCRF AFRICAP programa i CGIAR Inicijative o otpornosti na klimu—kako bi se pomoglo donosiocima odluka da donesu politike sistema ishrane koje su otporne na klimatske promene i isporučuju hranljivu hranu—smanjujući rizik od hrane i nesigurnost u ishrani.
