Nedavna studija objavljena u Astrophysical Journal Letters istražuje potencijalno postojanje slobodno lebdećih planeta veličine Marsa – takođe poznatih kao planete lutalice, planete bez zvezda i lutajuće planete – koje su mogle da budu zarobljene gravitacijom našeg Sunca davno i orbiti u spoljašnjem Sunčevom sistemu na približno 1.400 astronomskih jedinica (AJ) od Sunca. Za kontekst, najudaljenije poznato planetarno telo u Sunčevom sistemu je Pluton, koji kruži oko 39 AJ od Sunca, a takođe je deo Kajperovog pojasa, za koji naučnici procenjuju da se prostire čak 1.000 AJ od Sunca.
Ova studija dolazi pošto naučnici trenutno procenjuju da bi milijarde, ako ne i trilioni FFP-a mogli postojati u našoj galaksiji Mlečni put, sa nedavno dostavljenom studijom koja koristi podatke NASA-inog svemirskog teleskopa Džejms Veb (JVST) za identifikaciju 540 potencijalnih kandidata za odmetnutu planetu veličine Jupitera. , pri čemu se za neke pretpostavlja da su parovi crvenih planeta, koje se nazivaju i binarne planete skitnice. Nakon toga je usledila još jedna nedavno podneta studija koja je takođe istraživala poreklo i evoluciju tih binarnih planeta skitnica.
Naučnici trenutno pretpostavljaju da se planete skitnice formiraju iz dva scenarija: kao deo sopstvenog Sunčevog sistema, ali su onda nekako izbačene u kosmos, ili se formiraju u izolaciji. Ali kakav je uopšte značaj proučavanja slobodno plutajućih planeta?
„Postoje tri zanimljive oblasti astrofizike o kojima možemo da učimo sa slobodno plutajućih planeta“, rekao je Amir Siraj, koji je dr. student na Odseku za astrofizičke nauke na Univerzitetu Prinston i jedini autor studije, kaže za Universe Today. „Prvi je formiranje planetarnog sistema — slobodno plutajuće planete su navodno nusproizvodi procesa formiranja planetarnog sistema, tako da njihovo proučavanje može pomoći da se rasvetli kako su nastali planetarni sistemi poput našeg.
„Drugo je nastanjivost — slobodno plutajuće planete mogu uveliko nadmašiti vezane planete, tako da ako bilo koji deo njih ima regione sa energetskim budžetima koji mogu da podrže tečnu vodu, slobodno plutajuće planete bi mogle zajedno da predstavljaju važan deo useljivih nekretnina u univerzumu .
„Treće su dinamičke interakcije sa zvezdama i planetarnim sistemima – pošto slobodno plutajuće planete nisu vezane ni za jednu određenu zvezdu, one lutaju galaksijom i mogu imati dinamičke interakcije sa mnogo različitih zvezda i planetarnih sistema.
Upravo ovo treće područje je Siraj rekao za Universe Today da je koristio kao uticaj za ovu studiju, dok je istraživao verovatnoću da će FFP potencijalno biti zarobljeni od strane našeg solarnog sistema tokom njegove istorije od približno 4,5 milijardi godina.
Za studiju, Siraj je koristio kompjuterske modele da simulira potencijal za hvatanje FFP-a u spoljašnjem solarnom sistemu, uz uključivanje bezbroj faktora, uključujući veliku poluosu, ekscentricitet i vreme posmatranja FFP-a.
Nakon sprovođenja približno 100.000.000 simulacija, rezultati ukazuju na potencijal za postojanje planetarnog tela veličine Marsa ili čak planetarnog tela veličine Merkura negde u spoljašnjem solarnom sistemu otprilike 1.400 AJ od Sunca, pri čemu je Siraj u studiji primetio da bi udaljenost mogla u rasponu od 600 do 3.500 AJ. Ali kakav je značaj zemaljske planete tako daleko u spoljašnjem solarnom sistemu za razliku od planete gasnog giganta?
„Pošto bi ova planeta bila bivša egzoplaneta, njeno detaljno proučavanje otkrilo bi obilje informacija o tome kako se planete formiraju oko drugih zvezda“, kaže Siraj za Universe Today. „Činjenica da je to zemaljska planeta znači da je njena površina verovatno stenovita — što je veoma uzbudljivo jer znači da bismo proučavanjem njene površine mogli da saznamo o nastanjivosti zemaljskih egzoplaneta uopšte.“
Siraj u svojoj studiji preporučuje da bi budući rad mogao uključivati sticanje boljeg razumevanja kako se skitnice uopšte snimaju, zajedno sa istraživanjem opservacionih testova kako bi se identifikovalo gde na nebu tražiti i nevaljale planete. On takođe napominje kako je mikrolensiranje postalo preferirani metod u identifikaciji skitnica na osnovu prošlih studija.
