Kada bolnice podržavaju mentalno zdravlje osoba koje su preživele traumu tokom i nakon lečenja, manje je verovatno da će se pacijenti vratiti u krizi, izvještavaju istraživači.
Ne postoje jedinstvene smernice o tome kako ponuditi usluge mentalnog zdravlja ovim pacijentima, primetila je glavna autorka studije Laura Prater.
Manji broj ponovnih prijema u bolnicu dobar je znak da se potrebe ljudi za mentalno zdravlje zadovoljavaju kod kuće.
„Biti u odeljenju hitne pomoći je sam po sebi traumatično, plus povratak na mesto gde ste prvi put dobili negu nakon povrede ili napada nije idealan“, rekao je Prater. „Upravljanje traumom i posledicama mentalnog zdravlja iz te traume najbolje je raditi kod kuće, gde ste na bezbednoj lokaciji.
Prater je sada docent za upravljanje zdravstvenim uslugama i politiku na Univerzitetu Ohajo za javno zdravlje. Studiju je završila dok je bila na Univerzitetu u Vašingtonu.
Njen tim je proučavao petogodišnje podatke o pacijentima koji su doživeli traumatske incidente kao što su sudari motornih vozila, pucnjave i nasilje u porodici.
Prva analiza ove vrste obuhvatila je 171 pacijenta koji je viđen u traumatološkom centru Univerziteta u Vašingtonu. Oni su nasumično izabrani da dobiju standardnu negu ili sveobuhvatnu intervenciju mentalnog zdravlja.
Intervencija je imala tri dela: da osobe koje su preživele traumu opisuju svoje lične brige; koordiniranje bolničke nege i pružanje poboljšanog lečenja mentalnog zdravlja; i danonoćni pristup podršci nakon što pacijenti napuste bolnicu.
Tri do šest meseci nakon početne traume, 16% onih u interventnoj grupi se vratilo u bolnicu, u poređenju sa 27% ostalih. U periodu od 12 do 15 meseci, 17% interventne grupe se vratilo u bolnicu, u poređenju sa 31% onih na standardnoj nezi.
„Mogućnost da rano upravljate PTSP-om i drugim problemima mentalnog zdravlja i dobijate redovnu podršku za praćenje može sprečiti štetne dugoročne zdravstvene probleme i povećati sposobnost preživelih da žive produktivan, smislen život“, rekao je Prater u saopštenju za štampu u državi Ohajo. .
Prater je rekao da se čini da je danonoćni pristup podršci putem telefona ili tekstualnih poruka ključan u smanjenju readmisije.
„Neposredna tekstualna poruka ili odgovor telefonskim pozivom na pitanja i nedoumice je potencijalno najsmisleniji element intervencije, iz perspektive preživjelih“, rekla je ona, dodajući da odgovor na MiChart ili druge sisteme za razmjenu poruka može biti odložen.
„To je problematično ako se neko oseća preopterećeno“, primetio je Prater. „Neposredna veza pomogla je pacijentima i njihovim porodicama da se osećaju kao da nisu sami.“
Što se tiče troškova dodavanja usluga mentalnog zdravlja, smanjenje ponovljene upotrebe hitne pomoći kod pacijenata će verovatno nadoknaditi taj trošak, rekao je Praterov tim.
„Suština je da moramo da uradimo bolji posao u pomaganju ljudima koji su u ranjivim zdravstvenim situacijama da se kreću kroz fragmentirani sistem zdravstvene zaštite“, rekao je Prater.
