Od svih čula kojima volimo da se prepuštamo, miris se često zanemaruje – ali pravi mirisi bi mogli biti upravo ono što je vašem mozgu potrebno da bi se u starosti održao.
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji, Irvine, otkrili su jake dokaze da obogaćivanje vazduha mirisima poboljšava kognitivne performanse jačanjem kritične veze između neuroloških oblasti koje uključuju pamćenje i donošenje odluka.
Njihov eksperiment, koji uključuje 43 muškarca i žene starosti od 60 do 85 godina, sugeriše kognitivni pad i stanja kao što je demencija mogu biti usporeni jednostavnim širenjem drugačijeg izbora parfema kroz spavaću sobu pre spavanja svake noći.
Održavanje stimulacije stare sive materije kako starimo je od vitalnog značaja za održavanje dobrog kognitivnog zdravlja. To ne znači samo da se držimo svakodnevne ukrštene reči – to znači da naše okruženje začinimo svim vrstama prizora i zvukova koje mozak može da prožvaće.
Za druge životinje se pokazalo da obogaćivanje okoline mirisima stimuliše neuroplastičnost, posebno u testovima koji uključuju životinje sa simptomima sličnim ljudima do neuroloških poremećaja.
Nije baš nategnuto verovati da bi ljudi takođe mogli imati koristi od doživljaja kompleksnog „pejzaža mirisa“. Fiziološki gledano, naša sposobnost da detektujemo mirise se pogoršava pre nego što naša kognitivna sposobnost počne da opada.
Gubitak ovog čula takođe korelira sa gubitkom moždanih ćelija, što nagoveštava snažnu vezu između mirisa i neuroloških funkcija.
„Olfaktorno čulo ima posebnu privilegiju da bude direktno povezano sa memorijskim krugovima mozga“, rekao je neurobiolog Majkl Jasa kada su rezultati objavljeni u avgustu.
„Sva ostala čula se prvo usmeravaju kroz talamus. Svi su iskusili koliko su arome moćne u evociranju uspomena, čak i od davnina. Međutim, za razliku od promena vida koje lečimo naočarima i slušnim aparatima za oštećenje sluha, bilo je nema intervencije za gubitak mirisa.“
Da bi se utvrdilo da li se kognitivni pad može spasiti ovom vrstom senzorne stimulacije, Iassa i njegove kolege su dali 20 regruta studije asortiman prirodnih ulja koja sadrže mirise ruže, narandže, eukaliptusa, limuna, peperminta, ruzmarina i lavande.
Ostatak grupe je dobio ‘lažiranje’ koji je sadržavao tragove mirisa. Svi učesnici su morali da koriste jedno od ulja sa difuzorom za parfimiranje svog doma dva sata svake noći tokom šestomesečnog perioda, rotirajući kroz svoj meni mirisa.
Baterija neuropsiholoških testova je zatim korišćena za upoređivanje pamćenja dobrovoljaca, verbalnog učenja, planiranja i promene pažnje pre i posle šestomesečnog ispitivanja.
Zapanjujuće, postojala je jasna razlika od 226 posto između odgovora onih koji su bili izloženi raznim mirisima i pojedinaca u kontrolnoj grupi. Skeniranje njihovih mozgova je takođe otkrilo značajnu promenu u anatomiji koja povezuje područja mozga koja su kritična za pamćenje i razmišljanje u okviru test grupe.
Pošto su svi volonteri bili sličnog mentalnog zdravlja, istraživači sada žele da vide da li rezultati i dalje važe za ljude kojima je već dijagnostikovan stepen kognitivnog gubitka.
Bez obzira na godine ili stanje uma, davanje nosu nešto da radi kada se svetla ugase i tišina nastupi nije baš neprijatan način da vežbate um noću.
