Dnevnici, dugogodišnja praksa vođenja beleški o svakodnevnim događajima i ličnim refleksijama, postali su neizostavan deo života mnogih ljudi. Tokom pandemije COVID-19, ova praksa dobila je poseban značaj, pokazujući da dnevnici nisu samo lična svedočanstva već i ključni izvori političkih i istorijskih informacija.
U istraživanju COVID dnevnika, bivši glavni naučni savetnik Velike Britanije, Patrik Valans, istakao se kao ključni izvor dokaza koji su otkrivali unutrašnji haos u vladi tokom pandemije. Ova saznanja ukazuju na to da dnevnici imaju dublji društveni i politički značaj, pružajući uvid u reakcije na krize i otkrivajući sličnosti između različitih perioda istorije.
Autor ovog teksta istraživao je COVID dnevnike običnih ljudi, ali i dnevnike vođene tokom Velike kuge u Londonu 1665-66. Iako su ovi dnevnici odvojeni vekovima, otkriveno je da dele iznenađujuće sličnosti u načinu na koji ljudi proživljavaju krize.
Tokom prvog zatvaranja u martu 2020, mediji, arhivski centri i istraživači podsticali su ljude da beleže svoja iskustva sa pandemijom. Mnogi su odgovorili na ovu inicijativu, rezultirajući velikim brojem COVID dnevnika dostupnih u arhivskim zbirkama širom Ujedinjenog Kraljevstva. Proučavajući 13 COVID dnevnika iz Instituta za arhive Borthvick i Arhiva East Riding, autor je došao do zaključka da su ovi privatni dokumenti pružili spontaniji, iskreniji i intimniji prikaz iskustava pandemije u poređenju sa onlajn blogovima ili društvenim medijima.
Pored COVID dnevnika, autor je proučavao i dnevnike vođene tokom Velike kuge u 17. veku. Samo nekoliko dostupnih, ali najvredniji među njima je dnevnik pomorskog administratora Samjuela Pepisa, čije izuzetno detaljne beleške pružaju najopsežniji izveštaj iz prve ruke o Londonu pogođenom kugom.
Upoređujući ova dva vremenska perioda, autor je primetio slične teme koje su dominirale u dnevnicima. Statistika slučajeva i smrtnosti tokom pandemije COVID-19 bila je ključna informacija, zabeležena s preciznošću u dnevnicima. Oba perioda su svedočila rastućem broju slučajeva, namećenim ograničenjima i fokusu na statističke podatke.
Pored toga, reakcije na vladine mere i pojedinačno ponašanje takođe su značajno prisutne u oba seta dnevnika. Istorija je pokazala da ljudi, suočeni s krizom, izražavaju konfuziju, krivicu i kritiku prema onima koji ne prate smernice. Ova emocionalna reakcija ogleda se u dnevnicima, od Pepisa iz 17. veka do savremenih COVID dnevnika.
Jedna od optimističnih tema koja se pojavljuje u oba perioda jeste sposobnost pronalaženja pozitivnosti usred haosa. Zahvalnost za zdravlje, porodičnu bezbednost i podršku okoline evidentirana je kako u Pepisovim dnevnicima, tako i u modernim dnevnicima tokom pandemije.
Na kraju, poređenje COVID-a sa istorijskim događajima poput Velike kuge otkriva važnost dnevnika kao ključnih izvora koji povezuju različite vremenske epohe. Ovi lični zapisi ne samo da pružaju uvid u individualna iskustva, već i grade most između prošlosti i sadašnjosti, ukazujući na trajne aspekte ljudske prirode kroz vekove. Kroz ovu analizu, postaje jasno da, uprkos promenama u tehnologiji, kulturi i društvu, osnovni instinkti za beleženjem, traženjem odgovora i pronalaženjem radosti ostaju nepromenjeni kada smo suočeni sa neizvesnošću i izazovima.