Deca koja provedu pet minuta vežbajući pažljivost pre otvaranja knjige imaju veće šanse da unaprede svoje veštine čitanja.
To je prema novoj američkoj studiji, za koju se smatra da je prva te vrste koja je sagledala direktne veze između pažljivosti i akademskih sposobnosti kod mladih odraslih osoba.
Istraživači sa Univerziteta Kornel i Univerziteta Sirakuza proučavali su učinak čitanja 56 učenika starosti od 12-13 godina, navodeći neke od grupa da se uključe u aktivnosti svesnosti pre čitanja.
Te aktivnosti su uključivale samosvest o obrascima disanja i negovanje pozitivnih misli – radnje koje pomažu u održavanju fokusa na sadašnjost i neposredno, inače poznato kao svesnost.
Do kraja školske godine, učenici koji su isprobali tehnike svesnosti čitali su u proseku 4,41 reč više tačno tokom vremenske vežbe čitanja.
Prethodne studije su pokazale veze između intervencija zasnovanih na svesnosti i poboljšanog akademskog učinka, ali veliki deo istraživanja se bavi ocenama, a ne veštinama potrebnim za dobijanje ocena.
„Ovo je mera korišćenja stvarnih veština koje studenti koriste da bi razumeli tekst koji čitaju, a ne samo ocenu koju bi dobili za semestar“, kaže glavni autor Džoš Felver, psiholog sa Univerziteta Kornel. .
Kako studija ističe, razumevanje čitanja je od vitalnog značaja za mnoge druge akademske predmete. Ako deca mogu da poboljšaju način na koji razumeju reči i rečenice, trebalo bi da počnu da rade sve bolje.
A u njujorškoj državnoj školi u kojoj je sproveden eksperiment, 70 odsto učenika su crnci, a 88 odsto učenika živi ispod nivoa siromaštva. Pristup svesnosti mogao bi da ponudi pristupačan, lak način da se pomogne onima iz istorijski minorizovanog porekla, kažu istraživači.
„S obzirom na velike, uporne razlike u standardizovanim merama čitanja među studentima u boji, uzbudljivo je što smo pronašli dokaze da vremensko efikasna praksa svesnosti ima pozitivan uticaj na obrazovne rezultate“, kaže Felver.
Istraživači žele da buduće studije sagledaju koliko je svesnost efikasna kada se testira direktno u poređenju sa drugim načinima unapređenja veština čitanja i kako različite strategije svesnosti (i vreme provedeno na pripremu) mogu promeniti rezultate.
Oni takođe žele da pažljivije sagledaju zašto svesnost pomaže pri čitanju i kakav pozitivan efekat ima na mozak da nas stavi u pravi okvir uma za čitanje. Za sada, međutim, rani znaci su pozitivni.
„Postoji značajna potreba za izvodljivim, efikasnim intervencijama poput ove kako bi se pomoglo mladima iz istorijski minorizovanog porekla da ojačaju svoje veštine čitanja kako bi mogli da budu uspešni u školi“, kaže Felver.
