Srpska pravoslavna crkva se odlučno oglasila protiv francusko-nemačkog koncepta za rešavanje kosovsko-metohijskog problema, kaže episkop Irinej bački za „Pečat“.
Odgovarajući na kritike da se SPC nije oglasila o tzv. francusko-nemačkom planu za Kosovo i Metohiju, on naglašava da takva mišljenja potiču mahom od neformalnih grupa koje se, kako dodaje, s mene pa na uštap, sastaju u beogradskim „salonima“, a krštavaju se imenima kao što su „Odbor za zaštitu“ ovoga ili onoga i njemu slična.
„Ni najmanje ne želim da osporim njihovo rodoljublje, kao ni njihova zavidna akademska, naučna, intelektualna i stručna zvanja i znanja. Kao pojedinci, oni ostavljaju utisak pristojnih ljudi, ali kao grupa, zbog svog vođstva ili zbog nečeg drugog, oni imaju problem koji se pokazao i pred protekle parlamentarne izbore i posle njih, kada je pokret „Srbija protiv nasilja“ postao protagonista vandalskog nasilja u Beogradu. Čeznu, vidi se, za političkim uticajem, za vlašću pošto-poto, pozivajući se, naravno, isključivo na patriotske razloge, ali nikako da se snađu na političkoj areni“, kaže vladika Irinej.
Dodaje da oni „koliko uporno toliko i bezuspešno“, nastoje da za svoje političke ideje i projekte bukvalno upregnu SPC, patrijarha, vladike, sveštenike…Čitav svet danas gleda kazaljke „sata sudnjeg dana“, kako vodeći svetski naučnici već 78 godina, od bacanja atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, nazivaju stanje stvari u svetu i upozoravaju da se, tehnologijama koje su ljudi stvorili, primičemo uništenju sveta, kaže u intervjuu za praznični broj „Pečata“ vladika bački Irinej.
„Današnje pokoljenje u celini, razapeto između straha i nade, živi u globalnom Gulagu, sa mnoštvom virtuelnih, ali veoma efikasnih ograda“, dodaje episkop bački.
Vladika Irinej kaže da lično veruje i zna „da je Hristos svojim dobrovoljnim stradanjem na krstu i vaskrsenjem iz mrtvih preobrazio ljudski rod, tako da se na globalnom planu neće ponoviti ono što se u starozavetnim vremenima dogodilo Sodomu i Gomoru“. Uprkos, kako kaže, veštački izazivanim pandemijama, klimatskim promenama, opasnosti od Armagedona u slučaju sveopšteg nuklearnog rata, svet neće nestati.
„I to zbog toga što u svetu ima ne deset ili stotinu nego na milione i milione pravednika, običnih ljudi koji žive poštujući u osnovi dve osnovne zapovesti Gospodnje, zapovest o ljubavi prema Bogu i zapovest o ljubavi prema bližnjima“, dodaje episkop.
Upitan o crkvenim prilikama u Ukrajini, vladika Srpske pravoslavne crkve podseća da je „Pravoslavna crkva Ukrajine“ stvorena na kanonskoj teritoriji Ukrajinske pravoslavne crkve, opštepriznate do dana današnjeg, ali protiv njene volje i bez njenog učešća, kao i bez saglasnosti Moskovske Patrijaršije i uz prenebregavanje stava većine autokefalnih pravoslavnih crkava, opterećena, pritom, strašnom kanonskom hipotekom u vidu prisustva nepostojećih episkopa, kako napominje.
On kaže da je strašno preovlađujuće ćutanje posthrišćanskog Zapada i izostanak njegove osude antihrišćanskih poduhvata savremene Antirusije, „mada se njegovi ideolozi ubiše za tobož ugrožena prava ‘LGBT-populacije’ i drugih kategorija ljudi i životinja, sve do pasa lutalica“. Oni, kako dodaje, ne primećuju stradanja u Ukrajini, jedva primećuju stradanja na Bliskom Istoku, a o nedavnim i današnjim stradanjima oklevetanih i u „međunarodnoj zajednici“ kolektivnog Zapada ozloglašenih Srba da se i ne govori.
„Najgore je, međutim, ćutanje ili, u najboljem slučaju, nemušto mucanje hrišćanskoga sveta, uključno sa dobrim delom pravoslavnoga sveta“, ističe episkop bački.
Govorio je i o sve češćoj upotrebi termina Crkva Srbije, umesto Srpska pravoslavna crkva koji koriste pojedini političari na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru kako bi umanjili značaj SPC izmeštajući je iz njenih istorijskih okvira.
„Tužno je na takvim primerima videti koliku degradaciju, kakvu kvarež i trulež, kakav ljudski moralni i identitetski strmoglav je doživela ‘srpska Sparta’, nekad ponosna Crna Gora, u kojoj se danas, za skupštinskom govornicom i u medijima, koristi izraz ‘Crkva Srbije’, sve uz pozivanje na navodnu ideju i praksu Carigradske Patrijaršije i nekih drugih pomesnih pravoslavnih crkava. Sve ovo više govori o rasrbljenicima i srbomrscima montenegrinskog – ali i ‘vojvođanerskog’ – kova, o njihovoj pohlepi, o spremnosti na izdaju sopstvene istorije, sopstvenih otaca i dedova“, kaže vladika Irinej.
Oni za Crkvu nisu problem, dodaje on.
„Problem, u prvom redu za određene episkopije SPC, ali i za srpsku Patrijaršiju u celini, nastaje kada na takav ili sličan način u javnosti govore pojedini nesavesni sveštenici, čega, nažalost, ima“, ističe episkop.
Vladika se osvrnuo i na sintagmu „srpski svet“, odnosno „ruski svet“ koja onespokojava dežurne kritičare srpske i ruske crkve naglašavajući da je tužna, ali opštepoznata činjenica da na javnoj sceni, čak i u našoj zemlji, ima ljudi kojima smeta i sam pridev srpski.
Upitan o licitiranju brojem žrtava ustaškog logora Jasenovac, vladika Irinej kaže da bi uzaludan bio revizionizam sa Kaptola i sa nekih drugih adresa u Hrvatskoj da mu nije stigla podrška od ljudi kojima platu i sve životne troškove pokrivaju građani Srbije.
„Ukoliko ova apologija za Maksa Luburića i ostale ustaške zločince ne bude hitno zaustavljena, to će biti ogroman udarac srpskom narodu u celini, a Srbija kao država biće označena kao nesumnjivi sponzor i pokrovitelj revizionizma na štetu istorijske istine i sopstvenog naroda. Oni, demonski cinično i prepredeno, zahtevaju da se, posle osam decenija ne samo zataškavanja nego i zabrane govora o Jasenovcu i o stotinama masovnih stratišta Srba u takozvanoj NDH, posle betoniranja, poravnavanja i miniranja masovnih grobnica i logorskih kompleksa, posle konfiskacije matičnih knjiga SPC, pristupi poimeničnom prebrojavanju pobijenih. Prihvatanje takve ideje bilo bi izraz krajnje i bezumne naivnosti“, ističe vladika Irinej.
