Jedna 57-godišnja žena iz Viskonsina nedavno je zadobila prilično nesrećnu povredu zadnjice. Otišla je u bolnicu na skeniranje magnetnom rezonancom (magnetna rezonanca) i ušla je u mašinu sa skrivenim vatrenim oružjem. Snažni magnet mašine je izazvao pražnjenje pištolja.
Ovo nije prvi put u 2023. da je povreda vatrenim oružjem zadobijena na MR skeneru. U februaru je jedan advokat u Brazilu umro nakon što mu je pištolj zataknut u pojasu ispušten u stomak.
MRI ima dugu istoriju, u ovom ili onom obliku, koja datira još od 1930-ih. Mnogo godina proučavanja i prilagođavanja dovelo je do prvog skeniranja pacijenta 1977. godine.
Svake godine se uradi oko 95 miliona MR skeniranja. To je efikasan i vredan dijagnostički alat, koji je neverovatno siguran za pacijente (kada se pacijenti pridržavaju smernica) i daje odličnu rezoluciju tkiva na dijagnostičkim slikama i ne izlaže primaoca bilo kakvom štetnom jonizujućem zračenju.
Iako je bezbedno, pacijenti su zabrinuti zbog buke koju mašine prave (u ponudi su čepovi za uši), koja može da dostigne 100 decibela. A neki ljudi sa klaustrofobijom se bore da tolerišu duge periode u mašini.
MRI funkcioniše tako što primenjuje moćna magnetna polja na sve što se snima. Ovi magneti proizvode magnetno polje koje je 30.000 jače od Zemljinog.
Protoni (subatomske čestice) koji čine svaki element u telu (i univerzumu) su uzbuđeni, zbog čega se pomeraju iz svog normalnog opuštenog stanja.
Kada se magnet isključi, senzori mašine detektuju oslobođenu energiju od protona dok se vraćaju u stanje mirovanja. Ovo omogućava naučnicima da razlikuju tipove tkiva i da li su zdravi.
Jedan od najvećih rizika sa MRI dolazi od neverovatno jakih magneta koji se koriste jer nisu selektivni u objektima na koje deluju.
Oni mogu da povuku metalne predmete u polje sa bilo kog mesta u prostoriji, kao što se vidi kod prethodno pomenutih incidenata sa vatrenim oružjem, ili da naprave štetu grejanjem predmeta dok su u ili uz telo, izazivajući opekotine.
Iz tog razloga, postoje stroge smernice za MR skeniranje, pri čemu pacijenti moraju da prođu upitnik pre skeniranja koji se odnosi na istoriju bolesti i potencijalne metalne predmete kako bi sprečili povrede ili smrt.
Ljudi sa pejsmejkerima ili drugim implantiranim elektronskim uređajima nekada su bili posebno izloženi riziku od povrede. Međutim, uspostavljene su posebne procedure za podršku ljudima sa ovim implantiranim uređajima koji se skeniraju. Takođe, noviji modeli obično ne sadrže gvožđe – to jest, metale koje magneti mogu privući jer sadrže gvožđe.
Ljudi sa stranim metalnim telima koja se nalaze u njima takođe su pod visokim rizikom. Šezdesetpetogodišnjem muškarcu sa šizofrenijom, koji je progutao metalne utičnice i iglu na šarkama, otvorio se stomak dok je bio podvrgnut MR.
Slično, dete je pretrpelo perforaciju creva tokom MR nakon uzimanja 11 malih sfernih magneta.
Drugi rizik je formiranje takozvane „petlje tkiva“ gde je jedan deo tela u kontaktu sa drugim stvarajući petlju koja zagreva tkivo do tačke sagorevanja.
Primeri uključuju delove gornjeg dela butine koji dodiruju jedni druge, ruke koje se spajaju i druge tačke gde je jedan komad kože u kontaktu sa drugim. Oni su neuobičajeni, ali se ublažavaju navođenjem ljudi da leže u određenim položajima kako bi se osiguralo bezbedno skeniranje.
Bolnice i klinike imaju mere da ograniče blizinu metalnih predmeta sa MRI aparatom – ali se u retkim prilikama one ne poštuju.
Godine 2018. jedan Indijac je poginuo kada je boca sa kiseonikom koju je nosio uvučena u aparat za magnetnu rezonancu, zbog čega je pukla i ubila ga.
Slično tome, 2021. godine, jedan Južnokorejac je umro kada mu je boca sa kiseonikom u prostoriji za magnetnu rezonancu smrskala lobanju nakon što ju je magnet uvukao u mašinu u kojoj je bio skeniran.
Jedan od najvećih nepoznatih rizika dolazi od delova metala koji su zaglavili u oku. Ovo je tipično problem među fizičkim radnicima i vojnim veteranima, gde su udarci čekićem, dletom, bušenje ili pucanje ili eksplozije mogli da dovedu do toga da se mikroskopski metalni komadići zaglave – često nesvesno – u oku osobe.
Ovi mali komadi metala mogu se pomeriti ili uvrnuti kako bi se uskladili sa magnetnim poljem tokom skeniranja magnetnom rezonancom, što dovodi do krvarenja u oku, nesnosnog bola i slepila.
Uprkos gore navedenim pričama, MRI je revolucionarna dijagnostička mašina koja ima prednosti koje su daleko veće od rizika.
Dalje modifikacije MRI, kao što je fMRI (funkcionalni MRI), omogućavaju lekarima i istraživačima da pogledaju moždanu aktivnost i posmatraju kako bolesti, kao što je Alchajmerova bolest, napreduju. Oni takođe pomažu istraživačima da otkriju nove lekove i proučavaju anatomiju – uključujući tokom seksa i orgazma.
Ove revolucionarne mašine su izuzetno korisne i potpuno su bezbedne kada se pravilno koriste.
Dakle, sledeći put kada budete imali magnetnu rezonancu, kada kliničko osoblje postavlja pitanja koja izgledaju kao nevina i direktna, odgovorite iskreno. I recite im o svemu što mislite da bi moglo biti relevantno, ma koliko trivijalno, samo da biste bili sigurni.
