Leonard Koen je o određenim pesmama razmišljao danima, nedeljama i mesecima. Iako je znao da će ta dela postati klasici, morao je da prebrodi otpor diskografske kuće. Jedna od takvih pesama je verovatno njegov najveći hit, „Haleluja“.
Složenost ove pesme i poetska priroda teksta nisu se dogodile preko noći. Koen je svojevremeno otkrio da konačna verzija nije nastala dok nije napisano 180 različitih verzija.
To je bio kreativni put koji je trajao duže od decenije, a čak i kada je završen, pesma je odbačena od strane njegove diskografske kuće.
Pesma je objavljena na albumu „Various Positions“ 1984. godine. Kada je Koen ovaj album predstavio svojoj diskografskoj kući, na kojem bi „Haleluja“ bila jedna od glavnih pesama, prvi čovek kuće Valter Jetnikof, odbio je ceo projekt.
Aranžer i producent, Džon Lisauer, prisetio se iznenađenja kada je pesma odbijena: “Leonard me je pitao da li želim da snimim album jer ima neke nove pesme, uključujući jednu nazvanu ‘Haleluja’“, rekao je.
Dodao je da nikada nije tražio objašnjenje tekstova jer kaže da bi to bilo uvredljivo.
„Jednostavno sam želeo da budem publika. Stvarno sam mislio da će se svideti izdavaču. Bio sam u krivu. Jetnikof ju je mrzeo”, rekao je producent.
Po objavljivanju albuma pesma nije zabeležila veći uspeh, a nešto uspešnija je bila verzija koju je 1991. godine otpevao Džon Kejl. I kada se činilo da bi konačno mogla da padne u zaborav, postala je hit pošto je Kejlova verzija 2001. uvrštena u saundtrek animiranog filma Šrek.
Stavovi o pesmi i dalje variraju, ali ona ostaje temelj koji potvrđuje Koena kao jedinstvenu ikonu pop muzike.
