Visok holesterol postaje previše uobičajen zdravstveni problem, koji sada pogađa skoro 2 od 5 odraslih u SAD. Sada nova vakcina koja je trenutno u razvoju obećava da će efikasno i pristupačno smanjiti nivoe ‘lošeg’ holesterola u telu.
Ovaj loš holesterol – u obliku lipoproteina niske gustine ili LDL-a – je tip koji može izazvati opasne blokade u arterijama, smanjujući dotok kiseonika u srce ili izazivajući krvne ugruške koji mogu dovesti do moždanog udara.
U testovima na miševima i majmunima, tim koji su predvodili istraživači sa Univerziteta u Novom Meksiku i Univerziteta u Kaliforniji, Davis je uspeo da smanji nivoe LDL ciljajući na protein koji se zove proprotein konvertaza subtilizin/keksin tip 9 (PCSK9), za koji se zna da ima važan odnos prema LDL-ovima.
„Vakcina je zasnovana na neinfektivnoj virusnoj čestici“, kaže molekularni genetičar Brajs Čekerijan sa Univerziteta u Novom Meksiku.
„To je samo ljuska virusa i ispostavilo se da možemo da koristimo tu ljusku virusa za razvoj vakcina protiv svih vrsta različitih stvari.
Posebni receptori na ćelijama jetre odgovorni su za održavanje LDL-a na bezbednom nivou, ali višak PCSK9 može da naškodi ovim receptorima, što znači da receptori postaju manje efikasni i da više lošeg holesterola lebdi u krvi.
Genetika, ishrana i razni drugi faktori mogu uticati na proizvodnju PCSK9 u telu. Ovde je kombinacija sitnih delova PCSK9 sa neinfektivnom virusnom česticom značila da je pokrenut odgovor imunog sistema, ciljajući i neutrališući protein PCSK9.
Pokazalo se da vakcina koju su razvili istraživači može da smanji loš holesterol do 30 odsto. Iako je efikasan kao i trenutni inhibitori PCSK9, to je rešenje koje bi potencijalno moglo koštati mnogo manje.
„Zainteresovani smo da pokušamo da razvijemo drugi pristup koji bi bio jeftiniji i šire primenjiv, ne samo u Sjedinjenim Državama, već i na mestima koja nemaju resurse da priušte ove veoma, veoma skupe terapije“, kaže Čekerijan .
Još uvek smo prilično daleko od dobijanja vakcine koja se može koristiti kod ljudi, ali ovo su obećavajući rezultati, u rešenju koje bi bilo pristupačnije od trenutnih opcija i koje bi trajalo oko godinu dana po dozi.
Već deceniju u razvoju, sledeća faza za vakcinu su ispitivanja na ljudima, mada će to zahtevati dalje proučavanje i dalje finansiranje – sve će to biti vredno ako smanji blizu 18 miliona života izgubljenih u svetu svake godine zbog kardiovaskularnih bolesti. .
„Nadamo se da ćemo imati vakcinu kod ljudi u narednih 10 godina“, kaže Čekerijan.
