Verovatno ste i sami bili tamo.
U hitnoj pomoći, na ski stazi ili na klizalištu, sa detetom koje ima velike bolove. Zglob im je otečen i slomljen. Suze teku, a sve boli.
Povrh svega, vaše dete se plaši igala i odbija da mu ubrizgavaju lekove protiv bolova.
Teško je detetu, teško je roditeljima, a može biti teško i zdravstvenim radnicima.
U stvari, pokazalo se da se svako troje dece u hitnoj pomoći žali na bol.
„Deca su čvršća od odraslih i mogu da izdrže većinu stvari. Ako je dete slomilo levu ruku, umesto toga koristi desnu. Paracetamol i gips će često biti dovoljni da poprave većinu stvari, ali znamo i da deca sa jakim bolovima često dobijaju samo paracetamol. Postoji mnogo istraživanja koja pokazuju da deca ne dobijaju dovoljno ublažavanje bolova“, kaže Markus G. Preskot.
On je novokvalifikovani lekar i napisao je članak zajedno sa nekoliko istraživača sa NTNU i Imperial College London o ublažavanju bolova kod dece u okviru svojih studija medicine na NTNU.
Iako je Prescott nov u medicinskoj profesiji, on nije početnik kada je u pitanju zdravstvena zaštita.
Kao medicinska sestra, mnogo je smenjivao u hitnoj pomoći i nisu sve stvari koje je tamo doživeo bile podjednako dobre.
„Mislim da su svi koji su radili sa decom u akutnoj zdravstvenoj situaciji iskusili osećaj da ne mogu da urade dovoljno. To obično uključuje decu sa gadnim opekotinama ili slomljenim kostima. To su barem moja najgora sećanja. Može biti pravi izazov ubrizgati malo dete koje ima velike bolove“, kaže Preskot.
Jedno rešenje može biti upotreba spreja za nos koji sadrži lekove protiv bolova.
Zajedno sa vanrednim profesorom Bjarneom Austadom kao njegovim supervizorom na NTNU, Prescott je počeo da se bavi temom i na kraju je uključio 12 randomizovanih kontrolisanih ispitivanja u ažurirani pregled znanja.
„Otkrili smo da je obezbeđivanje ublažavanja bola korišćenjem nazalnog spreja verovatno jednako efikasno kao i ubrizgavanje u mišić, i može biti dobra alternativa ubrizgavanju u venu. Prednost je u tome što je sprej za nos mnogo lakši za primenu. dete nego da ubaci iglu“, kaže Austad.
Istraživačka zajednica već dugi niz godina zna da nazalni sprej protiv bolova može biti dobra alternativa.
U Norveškoj je standardni unapred dozirani sprej za nos namenjen i odobren samo za odrasle, ali je aktivna supstanca u spreju za nos odobrena i takođe se koristi za ublažavanje bolova kod dece. Međutim, primenjuje se pomoću običnog šprica i posebnog vrha.
Tehnika se već koristi sa drugim lekom za sedaciju dece u vezi sa bolnim procedurama, uključujući bolnice St. Olavs i Univerzitetsku bolnicu u Oslu.
Pošto ne postoji unapred dozirani sprej za nos odobren za decu, ne daju sve bolnice i opštine lekove protiv bolova deci preko spreja za nos.
Niti postoje nacionalne smernice koje navode da sve bolnice i opštine moraju imati u svom standardnom repertoaru lekove protiv bolova za decu u spreju za nos.
Međutim, izgleda da će se ovo promeniti.
Jesper Blinkenberg je šef Nacionalnog centra za hitnu primarnu zdravstvenu zaštitu u Norveškoj.
„Već je odlučeno da će se u predstojećoj reviziji Priručnika za hitnu primarnu zdravstvenu pomoć razmotriti sprej za nos protiv bolova za decu. Revizija Priručnika za hitnu primarnu zdravstvenu zaštitu je veliki proces koji planiramo za sledeću godinu.“
„Nazalni sprej protiv bolova nije predložen od strane onih koji se bave lečenjem bola kod dece u poslednjoj velikoj reviziji pre nekoliko godina. Promena standardnog asortimana lekova i metoda upotrebe je dugotrajan proces gde se moraju uzeti u obzir mnoga razmatranja u vezi sa dostupnošću. , potražnju i rok trajanja lekova“, kaže Blinkenberg.
Vanredni profesor Bjarne Austad takođe vidi sprej za nos kao dobro srednje rešenje za lečenje akutnog bola dok se ne može dati injekcija ili dok dete ne bude pod anestezijom.
Blinkenberg ceni doprinos akademske zajednice sa specifičnom stručnošću u ovoj oblasti. On kaže da su klinička istraživanja u okruženju relevantnom za norvešku zdravstvenu službu ključna za siguran razvoj u ovoj oblasti.
„Priručnik za hitnu primarnu zdravstvenu zaštitu je publikacija koja obuhvata mnoge discipline. Naš izazov je da ne možemo podjednako blisko da pratimo sva dešavanja u svim oblastima, zbog čega sarađujemo sa specijalistima i stručnim zajednicama. Promene u kliničkim pristupima u ovoj oblasti su uglavnom sporo i dugo traje“, kaže Blinkenberg.
