Antarktik se često zamišlja kao poslednja netaknuta divljina. Nažalost, ptičiji grip („ptičji grip“) zadire u ledeni kontinent. Virus je već stigao do subantarktičkih ostrva između Antarktičkog poluostrva i Južne Amerike. Samo je pitanje vremena kada će stići na Antarktički kontinent.
Do sada je ptičji grip otkriven u nekoliko vrsta morskih ptica na ostrvu Južna Džordžija i Foklandskim (Malvinskim) ostrvima. Poznato je da ove ptice putuju na Antarktik. Istraživači takođe sumnjaju da je ptičji grip izazvao masovnu smrt južnih foka slonova.
Dolazak ptičjeg gripa na Antarktik mogao bi da ima potencijalno katastrofalne posledice po divlje životinje, desetkujući velike populacije.
Epidemije antarktičkog ptičjeg gripa takođe mogu poremetiti turističke i istraživačke aktivnosti tokom užurbane letnje sezone. Dakle, šta možemo da uradimo tokom ovog izazovnog vremena?
Nalazimo se usred „panzootike“ — pandemije ptičjeg gripa velikih razmera, koja se javlja širom sveta i koja je zahvatila više od 200 vrsta divljih ptica.
Dok je ovaj soj ptičjeg gripa (H5N1) stari neprijatelj, genetika i epidemiologija virusa su se promenile. Nekada se uglavnom nalazio u živini, sada zarazi veliki broj divljih ptica. Ptice selice su širile virus sa značajnim epidemijama koje se sada javljaju u Evropi, Aziji, Africi, Severnoj Americi i Južnoj Americi.
Ptičija influenca je uništila populaciju morskih ptica širom sveta, uključujući smanjenje od 70% severnih gaća na Bas steni u Ujedinjenom Kraljevstvu. Mnoge ptice su bolesne, sa znacima koji uključuju gubitak koordinacije, suzne oči, uvrtanje glave, otežano disanje ili letargiju.
Osim ptica, ovaj virus je možda ubio više od 30.000 južnoameričkih morskih lavova i preko 2.500 mladunaca južnih slonova u Južnoj Americi. U Južnoj Džordžiji je primećena masovna smrt mladunaca foka slonova, ali virus nije otkriven u uzorcima poslatim na laboratorijske testove.
Prvo otkrivanje ptičjeg gripa u blizini Antarktika dogodilo se početkom oktobra na ostrvu Bird, u Južnoj Džordžiji, kod smeđih pomornika (morske ptice slične velikim galebovima).
Nekoliko nedelja kasnije potvrđen je slučaj na Foklandskim (Malvinskim) ostrvima kod druge vrste morskih ptica, južnog fulmara.
Genetska analiza je otkrila da je virus ušao u ove regione u dva odvojena navrata.
Pomori i galebovi algi su istaknuti kao vrste koje će najverovatnije proširiti virus na antarktički kontinent u nedavnoj proceni rizika, dok putuju u region iz Južne Amerike. Takođe su veoma podložni ptičjem gripu, pri čemu srodne vrste na severnoj hemisferi trpe gubitke od više od 60%.
Antarktičko poluostrvo, sa svojim područjima bez leda, važno je tlo za razmnožavanje mnogih ključnih antarktičkih vrsta.
Najvažnije je da te vrste — i druge, uključujući ikone carskog pingvina — žive u gustim kolonijama i ne nalaze se nigde drugde u svetu, što ih čini posebno ranjivim na izbijanje bolesti.
Epidemije na Antarktičkom poluostrvu će takođe biti izuzetno poremećene za turističku industriju. Više od 104.000 ljudi posetilo je kao turisti u sezoni 2022-23. Ljudi posećuju da vide divlje životinje, slete na kontinent i uživaju u pejzažu.
Kada se ptičiji grip potvrdi na određenoj lokaciji, lokacije će biti zatvorene za turiste. Ovo će dovesti do drugačijeg iskustva za posetioce, sa susretima sa divljim životinjama na kopnu koji se okreću aktivnostima zasnovanim na krstarenju.
Antarktička zdravstvena mreža za divlje životinje Naučnog komiteta za istraživanje Antarktika razvila je preporuke za istraživačke i turističke zajednice.
Ove preporuke uključuju informacije o biološkoj bezbednosti, testiranju i prijavljivanju slučajeva. Baza podataka mreže objedinjuje informacije o sumnjivim i potvrđenim slučajevima soja ptičjeg gripa H5N1 u antarktičkom regionu. Ovo je ključno za brzo deljenje podataka.
Tokom sezone 2022-23, mali broj istraživača je testirao sumnjive slučajeve i sproveo ankete, koje su isključile prisustvo ptičjeg gripa.
Ove godine, zahvaljujući velikodušnosti industrijskih partnera, dramatično ćemo proširiti ovaj napor. Mreža će sprovoditi istraživanja širom Antarktika i sub-Antarktika kako bi pratila prisustvo i uticaj virusa na divlje životinje.
Mere bezbednosti i biološke bezbednosti pojačane su širom naučne zajednice i turističke industrije kako bi se smanjio rizik od širenja virusa kod ljudi. Ovo bi trebalo da osigura da se suštinska naučna istraživanja i turističke aktivnosti mogu bezbedno nastaviti.
Nove mere koje su sada na snazi uključuju:
Turizam može da igra važnu ulogu u otkrivanju i praćenju širenja virusa, upozoravajući vlasti na nove slučajeve na lokacijama koje naučnici ne posećuju.
Međunarodno udruženje turoperatora Antarktika je u stanju pripravnosti. Dodatna obuka za terensko osoblje će im pomoći da brzo identifikuju bolest divljih životinja.
Mnoge pretnje Antarktiku — uključujući klimatske promene, zagađenje i patogene — potiču iz drugih krajeva. Očekuje se da će klimatske promene povećati širenje zaraznih bolesti među divljim životinjama i Antarktik nije imun.
Nadzor bolesti i razmena informacija između svih onih koji su aktivni na krajnjem jugu su od vitalnog značaja za minimiziranje uticaja ptičjeg gripa i budućih pretnji bolesti.
Primer ptičjeg gripa naglašava povezanost našeg sveta i zašto moramo da brinemo o planeti kod kuće kako bismo zaštitili krajnji jug.
