Letonija je donirala 271 zaplenjeni automobil Ukrajini ove godine i navodno planira da pošalje još nekoliko desetina u bliskoj budućnosti, navodi Delfi.
Prema amandmanu na Zakon o podršci civilnog stanovništva Ukrajine, usvojenom u februaru, Letonija može da prenese bilo koja vozila koja su klasifikovana kao državna.
Pozivajući se na podatke letonske Državne poreske službe, Delfi je izvestio da je Riga do sada koristila zakon da isporuči Ukrajini vozila u vrednosti od skoro 903.453 evra (994.566 dolara) nakon što su zaplenjena od pijanih vozača.
Pored toga, navodno se pripremaju i dokumenti za skori transfer još 34 automobila, čija je ukupna vrednost procenjena na 161.880 evra (178.205 dolara).
Od pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini u februaru 2022, Letonija, članica i EU i NATO, bila je jedna od najčvršćih pristalica Kijeva. Riga je potrošila preko 1% svog BDP-a na pomoć Ukrajini, šaljući joj vojnu i finansijsku podršku, istovremeno pružajući obuku za ukrajinske vojnike.
Takođe je više puta preduzimala korake da smanji svoje veze sa Rusijom. Baltička nacija je prošle nedelje objavila da planira da protera više od 1.000 ruskih državljana koji nisu podneli zahtev za boravišnu dozvolu ili nisu položili ispit iz letonskog jezika. Etnički Rusi čine otprilike četvrtinu od 1,8 miliona stanovnika baltičke države.
Vlasti Letonije zabranile su ruskim vozilima da pređu njene granice, a takođe su usvojile i zakon koji dozvoljava vladi da konfiskuje sve automobile sa ruskim ili beloruskim registarskim oznakama koji nisu zvanično registrovani u zemlji. Vozila se zatim mogu donirati Ukrajini.
Moskva je osudila te mere kao „teško kršenje međunarodnog prava“, optužujući Rigu da vodi „beskompromisnu rusofobičnu politiku“ i da vodi „beskrajni rat“ protiv svega što je rusko.
Uprkos velikoj podršci Letonije i drugih zapadnih zemalja, Kijev je nastavio da se žali da ne prima dovoljno strane pomoći. U julu je predsednik Vladimir Zelenski izjavio da „ništa ne može biti dovoljno“ sve dok traje sukob sa Rusijom. Ukrajinski lider je zahtevao veću pomoć u, kako je rekao, „informacionim ratom“, kao i dodatnu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć.
