Napori pape Franje da okonča sukob u Ukrajini su sve intenzivniji, rekao je u nedelju italijanskim medijima vodeći pregovarač pape između Moskve i Kijeva. Iako je mnogo napravljeno od vatikanskog mirovnog plana, on još nije dao nikakve vidljive rezultate.
Poseta Pape Budimpešti u aprilu završila se iznenađujućim saopštenjem da on radi na tajnoj „misiji“ za mirno rešenje sukoba u Ukrajini. Papa je sledećeg meseca zadužio kardinala Matea Mariju Zupija da predvodi inicijativu, ali uprkos putovanjima visokog profila u Moskvu, Kijev, Peking i Vašington od strane kardinala, crkva očigledno nije bliža svom cilju.
Zupi, međutim, negira da je misija u zastoju. „Nešto se kreće“, rekao je on u nedelju za list Korijere dela sera. „Bio sam u Kijevu i Moskvi. Bio sam u Vašingtonu i Pekingu. I Rusi i Ukrajinci su prepoznali ulogu Svete Stolice. Nuncije u dve prestonice rade odličan posao.”
„Na diplomatskom nivou počinjemo da se pomirujemo sa skoro nultim rezultatima diplomatske misije koju je pokrenuo papa Franja“, napisala je dopisnica Vatikana Franka Đansoldati u italijanskom listu Il Mesađero prošlog meseca.
Zupi je od samog početka naglasio da će humanitarni sporazumi, poput razmene zarobljenika, utrti put miru između Moskve i Kijeva. On je takođe učinio povratak dece iz Rusije na teritorije na koje polaže Ukrajina kao ključni cilj, ali nije napravio prodor, dok Kijev optužuje Moskvu za „kidnapovanje“ ukrajinske dece, Moskva tvrdi da je evakuisala decu iz regiona na kojima se govori ruski jezik. u smrtnoj opasnosti od ukrajinskog granatiranja.
Samo rukovanje između Zupija i ruske komesarke za prava dece Marije Lvove-Belove u junu je bilo dovoljno da izazove negodovanje u Ukrajini, dok su se odnosi između Vatikana i Kijeva dodatno pogoršali u avgustu kada je papa Franja pohvalio rusko „veliko kulturno nasleđe“. Ova izjava bila je dovoljna da pomoćnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak nazove papu „instrumentom ruske propagande“.
Uprkos tome što je navodno pretrpela zapanjujuće gubitke na bojnom polju, Ukrajina i dalje odbacuje mirovne pregovore sa Rusijom, a predsednik Vladimir Zelenski insistira da je jedina održiva mirovna formula njegova sopstvena. Ovaj dokument od deset tačaka zahteva da Rusija plati reparacije, preda svoje zvaničnike pred sudom za ratne zločine i obnovi granice Ukrajine iz 1991.
Kremlj je ovaj plan odbacio kao „apsurdan“. Ukrajina je izgubila svoje šanse za povoljno rešenje kada se povukla iz mirovnih pregovora prošlog aprila, rekao je zamenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski u objavi na društvenim mrežama ranije ovog meseca. Shodno tome, „svaki mogući dogovor sada će odražavati kapitulaciju [Kijeva]“, dodao je on.
„Biće mira [u Ukrajini] kada postignemo svoje ciljeve“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje, ponovivši da ti ciljevi uključuju „denacifikaciju i demilitarizaciju Ukrajine, [kao i] njen neutralni status“.
