Istraživači NASA-inog istraživačkog centra Langlei u Hamptonu u Virdžiniji nedavno su leteli sa više dronova izvan vizuelne linije vida bez vizuelnog posmatrača. Dronovi su uspešno obilazili prepreke i jedni druge tokom poletanja, po planiranoj ruti, a pri sletanju, sve autonomno bez pilota koji kontroliše let. Ovaj test označava važan korak ka unapređenju mogućnosti samostalnog letenja za vazdušne taksije.
„Letenje vozila izvan vizuelne linije vida, gde se ni vozilo ni vazdušni prostor ne nadgledaju direktnom ljudskom opservacijom, pokazuje godine istraživanja automatizacije i bezbednosnih sistema i zahteva posebno odobrenje Federalne uprave za vazduhoplovstvo i NASA-e da se završi“, rekao je Lou Glaab, šef ogranka za inženjering aeronautičkih sistema u NASA Langlei.
Bezbednije je i isplativije testirati samoleteću tehnologiju namenjenu većim vazdušnim taksijima koji prevoze putnike na manjim bespilotnim letelicama da biste videli kako izbegavaju jedni druge i druge prepreke.
NASA takođe testira elemente tehnologije automatizacije pomoću helikoptera. Ovi rezervni avioni pomažu NASA-i da sazri autonomiju pre nego što se samoleteći vazdušni taksiji integrišu u nebo.
„Kada imate više vozila, od kojih sva dolaze i odlaze sa vertiporta koji se nalazi u blizini aerodroma ili duboko u zajednici, moramo da osiguramo da su tehnologije automatizacije ovih vozila sposobne da bezbedno upravljaju velikim obimom vazdušnog saobraćaja u prometno područje“, rekao je Glaab.
Nadovezujući se na prethodne testove, tim je uspešno izveo više letova koristeći kupljene avionske sisteme ALTA 8 bez posade, takođe poznate kao bespilotne letelice, bez vizuelnog posmatrača i leteo je bespilotnim letelicama izvan vizuelne linije vida, koji se nazivaju letovi „NOVO-BVLOS“.
Softver ubačen u male bespilotne letelice obavljao je komunikaciju u vazdušnom prostoru, upravljanje putanjom leta, izbegavanje sa drugim vozilima i više veština potrebnih za rad u prometnom vazdušnom prostoru. Ovo je imperativ za ono što je predviđeno naprednom vazdušnom mobilnošću (AAM), gde će dronovi i vazdušni taksiji raditi istovremeno na rutinskoj osnovi.
Testovi leta su posmatrani iz kontrolnog centra za daljinske operacije za autonomne misije NASA Lengli, dok su bespilotne letelice poletele i sletele u gradsko okruženje za testiranje autonomne integrisane navigacije.
NASA će preneti novu tehnologiju stvorenu tokom ovog projekta javnosti kako bi osigurala da proizvođači iz industrije mogu da pristupe softveru dok dizajniraju svoja vozila.
„NASA-ina sposobnost da prenese ove tehnologije značajno će koristiti industriji“, rekao je Džejk Šefer, rukovodilac letačkih operacija za projekat. „Sprovođenjem testiranja leta unutar nacionalnog vazdušnog prostora, u neposrednoj blizini aerodroma i urbanog okruženja, u mogućnosti smo da testiramo tehnologije i procedure u kontrolisanom, ali relevantnom okruženju za buduća AAM vozila.
Jedna od ovih tehnologija bila je ICAROURS, što je skraćenica za NASA-inu integrisanu konfigurabilnu arhitekturu za pouzdane operacije bespilotnih sistema. Ovaj softver obezbeđuje autonomnu funkciju otkrivanja i izbegavanja i deo je celokupnog sistema za održavanje „dobro čist“ od drugog vazdušnog saobraćaja.
Druga korišćena tehnologija bio je NASA-in Safe2Ditch sistem, koji omogućava vozilu da posmatra tlo ispod i donese autonomnu odluku o najbezbednijem mestu za sletanje u slučaju vanredne situacije u letu.
NASA-ina AAM misija ima više projekata koji doprinose različitim istraživačkim oblastima. Ovaj projekat, nazvan High Densiti Vertiplek, bio je posebno fokusiran na testiranje i procenu gde će ova buduća vozila poleteti i sleteti na visokoj frekvenciji, koja se nazivaju vertiporti, ili vertipleksi, za više vertiporta jedan blizu drugog, i tehnološki napredak koji je potreban da se ovo postigne. uspešan.