Java Stingarees su prve morske ribe koje su proglašene izumrlom kao rezultat ljudske aktivnosti.
Ova zabrinjavajuća vest objavljena je sa najnovijim ažuriranjem Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) njene crvene liste ugroženih vrsta prošle nedelje, zajedno sa izveštajima o eskalaciji klimatskih uticaja na slatkovodne ribe predstavljene na COP28.
Šokantna četvrtina svih poznatih slatkovodnih vrsta riba trenutno je u opasnosti od izumiranja, a 20 odsto je direktno pogođeno klimatskim promenama.
„Slatkovodne ribe čine više od polovine poznatih vrsta riba u svetu, što je neshvatljiva raznolikost s obzirom na to da slatkovodni ekosistemi čine samo 1 procenat vodenog staništa“, kaže Keti Hjuz, kopredsedavajući IUCN SSC grupe stručnjaka za slatkovodne ribe.
„Ove različite vrste su sastavni deo ekosistema i od vitalnog su značaja za njegovu otpornost. Ovo je od suštinskog značaja za milijarde ljudi koji se oslanjaju na slatkovodne ekosisteme i milione ljudi koji se oslanjaju na svoje ribarstvo.“
Ovo desetkovanje vodenih vrsta prati se baš kao što su naučnici predvideli.
Od obala australijskih reka, do obala američkih jezera i plaža na Tajlandu, masovno odumiranje ribe je u porastu širom sveta. Iako se ovo dešava prirodno nakon ekstremnih vremenskih događaja, uzeli smo previše njihove vode, dodali previše zagađivača i povećali te vremenske ekstreme.
Teško je zamisliti broj pojedinačnih životinja pogođenih samo 2023. godine.
Stotine riba pronađenih mrtvih u parku okruga Kintana Bič https://t.co/3imIBbpcKsl pic.tvitter.com/F6iVmE93Mh
Ranjive vrste uključuju veoma cenjenog atlantskog lososa.
„Ovo je još jedan poziv za buđenje našim donosiocima odluka da obnova prirode velikih razmera ne može više da čeka“, poziva Kler Bafert, viši službenik za politiku voda u Kancelariji za evropsku politiku VVF-a.
„Da bi zadržale ovu krizu izumiranja na odstojanju, institucije EU moraju usvojiti dugo očekivani Zakon o obnovi prirode koji uključuje cilj obnavljanja 25.000 kilometara rijeka slobodnog protoka – vitalnog za lososa i druge migratorne ribe.
Nazad na moru, procenu Java Stingaree (Urolophus javanicus) izvršila je biolog za očuvanje Univerziteta Čarls Darvin Džulija Konstans.
Ovaj jedinstveni zrak veličine tanjira bio je poznat samo iz jednog primerka sakupljenog sa riblje pijace u Džakarti 1862. (na slici). Uprkos opsežnom praćenju tržišta i istraživanjima, od tada nije pronađen ni nagoveštaj ove vrste.
„Intenzivan i generalno neregulisan ribolov je verovatno najveća pretnja koja dovodi do iscrpljivanja populacije Java Stingaree, pri čemu je ulov obalne ribe u Javanskom moru već opao do 1870-ih“, primećuje Konstans.
„Severna obala Jave, posebno zaliv Džakarta gde je poznato da se ova vrsta pojavljuje, takođe je u velikoj meri industrijalizovana, sa velikim dugoročnim gubitkom i degradacijom staništa. Ovi uticaji su bili dovoljno ozbiljni da, nažalost, izazovu izumiranje ove vrste.
Crvena lista sadrži najmanje 120 kritično ugroženih morskih riba. Kao i stingaree, mnogi od njih takođe direktno pate od zagađenja, uključujući tasmanijskog Maugean skate (Zearaja maugeana). Otjecanje industrijskog uzgoja (ironično, atlantskog lososa) pomoglo je da ovaj živi fosil star milion godina raste na manje od 1.000 jedinki.
Industrije koje imaju koristi od ovih praksi su optužene da nisu transparentne u vezi sa njima. Bezbroj ovakvih situacija širom sveta upravo je ono što je dovelo do tako nesigurnih izgleda za previše ribljih vrsta i toliki deo života na Zemlji.
Crvena lista sada beleži preko 44.000 vrsta koje su trenutno na ivici postojanja. Ovo je skoro 30 odsto vrsta koje su procenili.
Ako ne počnemo da dajemo prioritet okruženju koje svi delimo, uslediće još mnogo izumiranja.
