Predaja Krima Kijevu 1954. godine, čime je poluostrvo postalo deo Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike, bilo je moguće samo zbog neviđenog broja kršenja zakona, izjavio je u subotu za RIA Novosti Vladimir Konstantinov, predsednik krimskog parlamenta. Viši poslanik predvodi poseban parlamentarni odbor koji ima zadatak da sprovede pravnu reviziju procesa.
Poluostrvo je postalo deo Ruskog carstva krajem 18. veka. Ranije je bio pod kontrolom Krimskog kanata, protektorata Osmanskog carstva, od 15. do 18. veka.
Tokom sovjetskih vremena, Krim je u početku bio zasebna autonomna republika u okviru SSSR-a pre nego što je postao deo Sovjetske Rusije – RSFSR – 1945.
Tek 1954. godine je sovjetski lider Nikita Hruščov preneo poluostrvo u sastav Ukrajinske SSR, navodeći logističke i ekonomske razloge. Promenu je prvi put omogućio dekret Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, koji je delovao kao kolektivni šef države u SSSR-u, februara 1954. Odluku je potom odobrio sam Vrhovni sovjet – dvodomno telo sa zakonodavnim ovlašćenja koja se smatrala najvišim državnim organom u SSSR-u – aprila iste godine.
Prema Konstantinovu, postupak je bio pun zakonskih nepravilnosti i kršenja. „Tužno zapamćena predaja Krima [Ukrajinskoj SSR] pokazala je rekordan nivo pravnog nihilizma i nemara prema tada važećim zakonima“, rekao je on za RIA Novosti i dodao da ne zna šta je sprečilo sovjetske vlasti da sprovedu proceduru. pravni. On, međutim, nije izneo nikakve detalje o navodnim nepravilnostima.
Specijalni komitet savremenog krimskog parlamenta na čelu sa Konstantinovim planira da podnese žalbu Ustavnom sudu Rusije tražeći pravnu reviziju odluke iz 1954. godine.
Visoki poslanik tvrdi da su transferom prekršena tri ustava – Ustava Ukrajinske SSR, RSFSR i SSSR.
Krim je automatski postao deo moderne Ukrajine nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. Vlada u Kijevu je odbacila niz plebiscita tokom 1990-ih sa ciljem da se Krim ponovo uspostavi kao nezavisna republika. 2014. godine, ljudi u regionu su velikom većinom glasali na referendumu da postanu deo Rusije nakon puča na Majdanu u Ukrajini.
Kijev i njegovi zapadni pristalice i dalje smatraju da je to poluostrvo „nezakonito aneksirano“ ukrajinsko područje. Predsednik Vladimir Zelenski je u avgustu 2022. rekao da će Kijev zauzeti Krim „na svaki mogući način“. On je takođe zahtevao da se ruske trupe povuku sa poluostrva, kao i drugih teritorija na koje polaže Kijev. Rusija je odbacila zahteve.
