Godina koja je na izmaku ostaće upamćena po serijama masovnih ubistava čiji su počinioci mlađi od 30 godina. Stručnjaci upozoravaju da je porast nasilja vidljiviji i zastupljeniji svuda u svetu.
Nakon dva masovna ubistva u Srbiji početkom maja, u Češkoj je mladić od 24 godine ubio 14 osoba na univerzitetu u Pragu. Uz to period gotovo svakodnevnih dojava o postavljenim bombama u školama u Srbiji okončan je identifikovanjem i pronalaskom tinejdžera koji su preko jedne gejming platforme naručivali ove dojave.
U popularizaciji oružja kod maloletnika stvoren je i novi trend u SAD gde tzv. kidgan influenseri promovišu oržje i pucanje na društvenim mrežama.
Psihološkinja Ana Mirković kaže je porast nasilja globalna stvar
„Porast nasilja svuda u svetu je i vidljiviji i zastupljeniji. Ne bih rekla da je to generacijska stvar jer bismo upali u zamku da to proipišemo generaciji Z, rođenoj od 2000. do 2010. godine ili generaciji Alfa, koji su rođeni nakon 2010. Ako možemo da povežemo sa generacijom onda bih rekla da je to roditeljska stvar“, kaže ona i dodaje da je generacija roditelja negde „zabagovala“.
Mirković ističe da deca žive u atmosferi nasilja i otuđenosti i da globalno nedostaje empatije i tolerancije.
„Deca su sama i provode mnogo vremena pred ekranom. U toj atmosferi otuđenosti i nedostatku razumevanja, podrške i komunikacije, mogu čak da kažem da su deca žrtve jednog oblika nasilja a to je zanemarivanje, i tako smo došli dotle da mogu da posegnu za ovako nečim“, kaže ona.
Navodi i je problem što deca provode mnogo vremena na internetu i što postoji nedostatak komunikacije i pravog porodičnog kontakta.
„Mi imamo istraživanja koja nam pokazuju da deca radnim danima provode 5-6 sati na internetu. Vikendom, koji bi trebalo da bude prostor za porodičnu dimaiku, se taj period penje na 8-9 sati. Deca su potpuno odvojena iz komunikacije sa roditeljima. Ne mogu da kažem da su deca kriva, roditelji moraju da iniciraju tu komunikaciju. Fakat je da deca i roditelji ne razgovaraju“, kaže psihološkinja.
Ipak, ona kaže da ne treba kriviti roditelje, ali ističe da oni to treba da osveste.
„Mislim i da su društvene okolnosti takve, ali i promena tih okolnosti je na generaciji roditelja. Za razgovor sa detetom vam ne treba tri sata dnevno. To ne mogu da izdrže ni deca ni roditelji, ali je važno da kad smo zajedno to vreme konstruktivnije provodimo“, navodi Mirković.
Srđan Hercigonja iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi da je posebno opasan trend pojave kidgan-influensera koji na društvenim mrežama promovišu oržje i pucanje.
Prema njegovim rečima, deca će pre „kupiti“ priču o korišćenju oružja kad je plasiraju njihovi vršnjaci nego stariji.
Ističe i da je veoma kompleksno pitanje koliko je država u mogućnosti da te pojave spreči, jer je na kompanijama koje upravljaju tim mrežama, da uklone takve sadržaje čim se pojave.
„Crvena linija je pređena, ali nije jednostavan odgovor na to kako to sprečiti. To moraju države da urade zajedno u saradnji sa privatnim kompanijama koje upravljaju društvenim mrežama“, kaže Hercigonja.
Ana Mirković dodaje da je problem i to što naša deca ne prepoznaju nasilje.
„Normalizacija nečega što je neprihvatljivo je neprihvatljiva i to je samo jedan segment nasilnog uticaja društva u kom naša deca žive. Naša deca uopšte ne prepoznaju verbalno, psihološko, socijano nasilje. Kada ih pitate da li su bili žrtve nasilja oni se osvrću samo na to da li ih je neko udario“, kaže ona i dodaje da smo izloženi nasilju svakog dana sa medija i u svakodnevnom životu.
