Žive božićne jelke utiču na hemiju vazduha u zatvorenom prostoru, otkrili su istraživači

Žive božićne jelke utiču na hemiju vazduha u zatvorenom prostoru, otkrili su istraživači

Svakog praznika Amerikanci kupuju skoro 30 miliona živih jelki. Mnoge porodice uživaju ne samo da imaju živo drvo u svojim domovima, već i da osećaju svež miris koji stvara. Taj miris potiče od hemikalija koje se zovu isparljiva organska jedinjenja (VOC). Međutim, malo se zna o tome koliko se emituje i da li imaju bilo kakav uticaj na zdravlje.

„Naš nos je dobar hemijski senzor“, rekao je Dastin Popendiek, inženjer zaštite životne sredine na Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju (NIST). „Znamo da ovo drveće nešto emituje, a onda se postavlja pitanje: koliki je to izvor? Želeli smo da istražimo koje hemikalije se emituju i koliko, i da to stavimo u kontekst drugih izvora hemikalija u kuća“, rekao je on.

Da bi odgovorili na ova pitanja, Poppendieck i njegove kolege iz NIST-a uzeli su uobičajenu vrstu božićnog drvca – Daglasovu jelu – i zatvorili je u komoru. Zatim su izmerili količinu i vrstu VOC-a koje je emitovao tokom 17 dana. Takođe su istraživali da li su VOC reagovali sa drugim komponentama vazduha u zatvorenom prostoru kako bi stvorili nova jedinjenja.

Nalazi tima objavljeni su u časopisu Indoor Environments.

Svež miris koji se obično povezuje sa jelkama potiče od grupe VOC-a zvanih monoterpeni, koji se takođe nalaze u osveživačima vazduha, svećama i nekim proizvodima za ličnu negu. Na otvorenom, četinari, grupa biljaka koja uključuje većinu jelki, oslobađaju monoterpene i mogu uticati na kvalitet spoljašnjeg vazduha. Ali malo se zna o tome koliko se monoterpena oslobađa kada se drvo poseče i stavi u zatvorenom prostoru.

Studije takođe pokazuju da monoterpeni mogu da reaguju sa ozonom. Ozon u gornjim slojevima atmosfere služi kao zaštitna barijera od sunca. Na nivou zemlje, ozon se stvara hemijskim reakcijama sa svetlošću i može izazvati simptome kao što su kašalj i iritacija grla. Ozon takođe lako reaguje sa drugim hemikalijama u vazduhu i formira nova jedinjenja. Dakle, istraživači su bili zainteresovani da vide efekte ozona u prisustvu drveća u zatvorenom prostoru.

Smjestili su ga u ekološki kontroliranu komoru, gdje su mogli mjeriti hemikalije koje se emituju iz drveta u realnom vremenu. Koristeći tehniku koja može da otkrije organska jedinjenja u vazduhu, poznatu kao masena spektrometrija reakcije protonskog transfera (PTR-MS), oni su izmerili VOC emitovane tokom perioda od 17 dana.

U svom eksperimentu, istraživači su simulirali kućno okruženje. Ukrasili su jelku u tipičnoj prazničnoj rasveti i osvetlili je jarkim svetlima kako bi oponašali ciklus dan-noć. Gasili su svetla svakih 12 sati i zalivali drvo svaki dan. Unosili su spoljašnji vazduh brzinom tipičnom za domaćinstva i stalno su merili hemikalije u unutrašnjem vazduhu.

Monoterpeni su bili najzastupljeniji VOC koji se emituje iz drveta. Oni su dostigli vrhunac tokom prvog dana pre nego što su se značajno smanjili do trećeg dana. Njihova koncentracija je u početku bila na istom nivou kao osveživač vazduha ili novoizgrađena kuća pre nego što je brzo pala za skoro 10 puta od prvobitne količine, rekao je Popendiek. Istraživači su otkrili 52 različita tipa monoterpena.

Istraživači su zatim ubrizgali ozon u komoru da vide kako utiče na hemiju vazduha u zatvorenom prostoru. Otkrili su da ozon reaguje sa monoterpenima, formirajući nusproizvode kao što je formaldehid, druga vrsta VOC, kao i druge reaktivne hemikalije. Koncentracija monoterpena se još više smanjila uvođenjem ozona, dok su nivoi formaldehida porasli, što je pokazalo uticaj na hemiju vazduha u zatvorenom prostoru. Međutim, količina stvorenog formaldehida bila je relativno mala i iznosila je oko jedan deo na milijardu. Tipične američke kuće imaju koncentracije formaldehida u rasponu od 20 do 30 delova na milijardu.

Za ljude koji su osetljivi na VOC, božićna drvca bi mogla biti jedan od mogućih uzroka suzenja očiju i nosa, posebno kada se u početku donesu u zatvorenom prostoru. U tom slučaju, predlaže Popendiek, otvaranje prozora u blizini drveta će smanjiti izloženost. Pored toga, novo posečeno drveće se može ostaviti napolju ili u garaži tri dana pre nego što ga unesete u kuću, jer jačina emisije prirodno opada tokom vremena.

„Ali za većinu ljudi“, rekao je Popendiek, „ovo ne bi trebalo da bude velika briga. Ja ću i dalje imati božićno drvce u svojoj kući.“