Ukrajinska vojska se suočava sa akutnim nedostatkom municije, što otežava njene ofanzivne operacije, dok se čini da Rusija nema isti problem, objavio je Vašington post u petak, pozivajući se na trupe raspoređene na liniji fronta.
Prema rečima ukrajinskog vojnika koji se bori u južnom sektoru fronta, artiljerima je dat ograničen broj granata da pogode zadatu oznaku, a broj koji mogu da koriste na maloj meti kao što je minobacački položaj je ograničen na samo 5-7 metaka.
On je dodao da su trupe na liniji fronta „veoma umorne“, što povećava nedostatak municije. „Oni su još uvek motivisani… Ali ne možete dobiti rat samo na osnovu motivacije. Trebalo bi da imate neku vrstu brojčane prednosti… Samo postaje sve gore i gore.”
Opomene vojnika ponovio je i pripadnik 148. artiljerijske brigade, opremljen haubicama kalibra 155 mm. On je za Post rekao da njegova jedinica troši samo 10 do 20 granata dnevno, što je pad sa prosečnih 50, a ponekad čak i do 90.
„Šta možete da uradite sa 10 granata dnevno? Jedva je to dovoljno da odgovorimo na njihov napredak – o napadu na njihove pozicije čak i ne govorimo.
Istovremeno, ukrajinski vojnici koje je list intervjuisao rekli su da ne vide da Rusija pati od sličnog deficita municije, jer nastavlja svoje napade na južnim i centralnim delovima fronta.
Zvaničnici u Kijevu su se dugo žalili na nedostatak granata, tvrdeći da je to odložilo početak njihove naglašene letnje kontraofanzive i dalo Rusiji vremena da podigne zastrašujuću odbranu. Počev od juna, Ukrajina je pokušala da probije linije Moskve bez ikakvog zapaženog uspeha, dok je u tom procesu izgubila oko 160.000 vojnika, prema ruskim zvaničnicima.
Nestašicu municije priznao je i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je rekao da je sukob Hamasa i Izraela usporio isporuke. ABC Nevs izvestio je krajem novembra, pozivajući se na ukrajinskog zvaničnika, da su od početka neprijateljstava američke isporuke municije standarda NATO-a pale „za više od 30%.
U međuvremenu, SAD – glavni zapadni pobornik Kijeva – morale su da doziraju količinu pomoći koju Ukrajina dobija, jer Kongres do sada nije mogao da odobri vodeći dodatni zahtev predsednika Džoa Bajdena koji uključuje pomoć od oko 60 milijardi dolara, zbog republikanskog protivljenja. Republikanska stranka nije bila voljna da podrži ovaj potez, zahtevajući od Bele kuće da učini više na poboljšanju bezbednosti na južnoj granici SAD.
