Za stacionarne mlade sa autizmom, analize mašinskog učenja o prethodnim promenama u perifernoj fiziologiji mogu predvideti neposredna agresivna ponašanja pre nego što se pojave, prema studiji objavljenoj na mreži 21. decembra u JAMA Netvork Open.
Tales Imbiriba, Ph.D., sa Univerziteta Northeastern u Bostonu, i njegove kolege sproveli su neintervencionu prognostičku studiju koristeći podatke dobijene od marta 2019. do marta 2020. od 70 psihijatrijskih pacijenata sa potvrđenom dijagnozom autizma koji pokazuju operativno definisano samopovređivanje ponašanja, emocija, dis. ili agresiju prema drugima iz četiri psihijatrijske bolnice primarne zdravstvene zaštite.
Sve u svemu, 32 osobe su bile minimalno verbalne, a 30 je imalo intelektualni invaliditet. Učesnici studije nosili su komercijalno dostupan biosenzor koji je snimao periferne fiziološke signale. Analizirane su karakteristike vremenske serije ekstrahovane iz podataka biosenzora.
Istraživači su zabeležili 429 sesija naturalističkog posmatranja kodiranja, ukupno 497 sati, pri čemu je dokumentovano 6.665 agresivnih ponašanja, uključujući samopovređivanje, disregulaciju emocija i agresiju prema drugima (59,8, 31,0 i 9,3 odsto, respektivno).
U svim eksperimentima, logistička regresija je bila najbolji opšti klasifikator (npr. predviđanje agresivnog ponašanja tri minuta pre početka; srednja površina ispod operativne karakteristične krive prijemnika, 0,80).
„Naši nalazi mogu postaviti temelje za razvoj mobilnih zdravstvenih sistema sa adaptivnim intervencijama na vreme, koji mogu omogućiti nove mogućnosti za preventivnu intervenciju“, pišu autori. „Fokusirajući se na smanjenje nepredvidivosti agresivnog ponašanja, predviđamo da bi ovaj tekući istraživački program mogao omogućiti stacionarnim mladima sa autizmom da potpunije učestvuju u svojim domovima, školama i zajednicama.
