Naučnici koji istražuju kako su se ledeni pokrivači Antarktika povukli u dubokoj prošlosti okrenuli su se inovativnom pristupu: proučavanju gena hobotnica koje žive u njegovim hladnim vodama.
Nova analiza objavljena u četvrtak u časopisu Nauka otkriva da su se geografski izolovane populacije morskih stvorenja sa osam krakova parile slobodno pre oko 125.000 godina, signalizirajući koridor bez leda tokom perioda kada su globalne temperature bile slične današnjim.
Nalazi sugerišu da je ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika (VAIS) bliži kolapsu nego što se ranije mislilo, preti dugoročnim porastom nivoa mora za 3,3-5 metara ako svet ne bude u stanju da zadrži zagrevanje izazvano ljudima do cilja od 1,5 stepeni Celzijusa u Parizu Dogovor, rekli su autori.
Glavni autor Seli Lau sa Univerziteta Džejms Kuk u Australiji rekla je za AFP da, kao evolucioni biolog fokusiran na morske beskičmenjake, „razumem i zatim primenjujem DNK i biologiju kao zamene za promene na Antarktiku u prošlosti“.
Turkuet-ova hobotnica je idealan kandidat za proučavanje VAIS-a, rekla je, jer se ova vrsta nalazi širom kontinenta i na fundamentalne informacije o njoj je već odgovorila nauka, kao što je njen 12-godišnji životni vek i činjenica da se pojavila oko četiri pre miliona godina.
Dugačke oko pola stope (15 centimetara) bez ruku i težine oko 1,3 funte (600 grama), polažu relativno malo, ali velika jaja na dno morskog dna. To znači da roditelji moraju da ulože značajne napore kako bi osigurali da se njihovo potomstvo izleže – način života koji ih sprečava da putuju predaleko.
Oni su takođe ograničeni kružnim morskim strujama, ili vrtlozima, u nekim od njihovih modernih staništa.
Sekvenciranjem DNK u genomima 96 uzoraka koji su uglavnom nenamerno sakupljeni kao ribolovni ulov, a zatim ostavljeni u muzejskom skladištu tokom 33 godine, Lau i kolege su pronašli dokaze o trans-zapadnim antarktičkim morskim putevima koji su nekada povezivali Vedel, Amundsen i Ros. mora.
Istorija genetskog mešanja je pokazala da se VAIS srušio u dve odvojene tačke — prvo sredinom pliocena, pre 3-3,5 miliona godina, u šta su naučnici već bili uvereni, i poslednji put u periodu koji se zove Poslednji interglacijal, topli period od Pre 129.000 do 116.000 godina.
„Ovo je bio poslednji put da je planeta bila oko 1,5 stepeni toplija od predindustrijskog nivoa“, rekao je Lau. Ljudska aktivnost, prvenstveno sagorevanje fosilnih goriva, do sada je podigla globalnu temperaturu za 1,2C u poređenju sa kasnim 1700-im.
Bilo je nekoliko studija pre novog naučnog rada koje su takođe sugerisale da je VAIS propao neko vreme u prošlosti, ali one su bile daleko od zaključnih zbog genetskih i geoloških podataka relativno niže rezolucije.
„Ova studija pruža empirijske dokaze koji ukazuju na to da je VAIS propao kada je globalna srednja temperatura bila slična onoj današnjoj, što sugeriše da je prekretnica budućeg kolapsa VAIS-a blizu“, napisali su autori.
Porast nivoa mora od 3,3 metra drastično bi promenio mapu sveta kakvu poznajemo, potapajući nisko ležeća obalna područja svuda.
Pišući u pratećem komentaru, Andrea Dutton sa Univerziteta Viskonsin-Medison i Robert DeConto sa Univerziteta Massachusetts, Amherst je opisao novo istraživanje kao „pionirsko“, dodajući da je postavilo intrigantna pitanja o tome da li će se drevna istorija ponoviti.
Međutim, oni su istakli da je nekoliko ključnih pitanja ostalo bez odgovora – kao što je da li je prošli kolaps ledenog pokrivača bio uzrokovan samo porastom temperatura, ili su druge varijable poput promene okeanskih struja i složene interakcije između leda i čvrste Zemlje takođe bile u igri.
Takođe nije jasno da li će porast nivoa mora trajati milenijumima ili će se dešavati u bržim skokovima.
Ali neizvesnosti kao što su ove ne mogu biti izgovor za nereagovanje protiv klimatskih promena „a ovaj najnoviji dokaz iz DNK hobotnice stavlja još jednu kartu na već nestabilnu kuću od karata“, napisali su.