Istraživači su identifikovali ranije neprepoznatu klasu antitela – proteina imunog sistema koji štite od bolesti – koja izgledaju sposobna da neutrališu više oblika virusa gripa. Ove nalaze, koji bi mogli da doprinesu razvoju šire zaštitnih vakcina protiv gripa, objavili su Holi Simons sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu i kolege u časopisu otvorenog pristupa PLOS Biology.
Vakcina protiv gripa podstiče imuni sistem da stvara antitela koja se mogu vezati za virusni protein koji se zove hemaglutinin na spoljašnjoj strani napadajućeg virusa gripa, blokirajući ga da uđe u ćelije osobe. Različita antitela se vezuju za različite delove hemaglutinina na različite načine, a sam hemaglutinin se vremenom razvija, što dovodi do pojave novih sojeva gripa koji mogu da izbegnu stara antitela. Nove vakcine protiv gripa nude se svake godine na osnovu predviđanja koji će biti najdominantniji sojevi.
Opsežni istraživački napori utiru put razvoju vakcina protiv gripa koje su bolje u zaštiti od više sojeva odjednom. Mnogi naučnici su fokusirani na antitela koja istovremeno mogu da zaštite od podtipova gripa poznatih kao H1 i H3, koji dolaze u više sojeva i odgovorni su za raširenu infekciju.
Simons i njegove kolege su se suočili sa posebnim izazovom u ovom poduhvatu – mala promena pronađena kod nekih H1 sojeva u nizu građevinskih blokova koji čine hemaglutinin. Određena antitela sposobna da neutrališu H3 takođe mogu da neutrališu H1, ali ne ako njegov hemaglutinin ima ovu promenu, poznatu kao umetanje 133a.
Sada, u seriji eksperimenata sprovedenih sa uzorcima krvi pacijenata, istraživači su identifikovali novu klasu antitela koja su sposobna da neutrališu i određene H3 sojeve i određene H1 sojeve sa ili bez umetanja 133a. Izrazite molekularne karakteristike izdvajaju ova antitela od drugih antitela sposobnih da unakrsno neutrališu sojeve H1 i H3 na druge načine.
Ovo istraživanje proširuje listu antitela koja bi potencijalno mogla da doprinesu razvoju vakcine protiv gripa koja postiže širu zaštitu kroz niz molekularnih mehanizama. To takođe doprinosi rastućim dokazima koji podržavaju udaljavanje od vakcina protiv gripa koje se uzgajaju u pilećim jajima — trenutno najčešći proizvodni pristup.
Autori dodaju: „Potrebne su nam godišnje vakcine protiv virusa gripa da bismo održali korak sa kontinuiranom evolucijom virusa. Naš rad sugeriše da prepreke za izazivanje šireg zaštitnog imuniteta mogu biti iznenađujuće niske. S obzirom na pravu seriju izloženosti virusu gripa/vakcinacije, moguće je kako bi ljudi mogli da pokrenu snažne odgovore antitela koji neutrališu divergentne viruse H1N1 i H3N2, otvarajući nove puteve za dizajniranje poboljšanih vakcina.“
