Očekuje se da će do 2030. godine više od 60% svetske populacije živeti u urbanim sredinama. Novo istraživanje naglašava širok spektar urbanih izloženosti tokom ranog detinjstva, od zagađenja vazduha i buke do prenaseljenosti i ograničenih zelenih površina, koje mogu uticati na rast i razvoj.
Prvih 2.000 dana života, od začeća do pete godine, prepoznato je kao kritičan period koji utiče na fizičko, kognitivno, socijalno i emocionalno zdravlje tokom celog života. Razumevanje zdravstvenih rizika urbanog života može da utiče na dizajn i planiranje urbanog okruženja kako bi se poboljšali ovi ishodi.
Istraživanje je vodila dr Erica McIntire sa Instituta za održivu budućnost Tehnološkog univerziteta u Sidneju (UTS), u saradnji sa kolegama sa UTS Fakulteta za zdravlje, Univerziteta Kvinslend, Univerziteta Mackuarie, UNSV Sidnei i Jugozapadne i Jugoistočne Lokalni zdravstveni distrikti Sidneja.
Pregled opsega je nedavno objavljen u časopisu Istraživanje i praksa javnog zdravlja. Objedinio je istraživanje iz 235 članaka iz 41 zemlje i istakao sedam ključnih oblasti izloženosti životne sredine koje mogu imati uticaj na razvoj.
Ključne oblasti su zagađenje vazduha; zagađenje zasnovano na energiji uključujući zagađenje bukom; izloženost atmosferi, hemikalijama i metalima; karakteristike okruženja i prirodnog okruženja; uslovi zajednice; i uslovi stanovanja.
Jedna od zabrinutosti koja se najviše istražuje bilo je zagađenje vazduha. Izloženost zagađivačima kao što su čestice i toksini koji se emituju iz vozila i industrije može dovesti do respiratornih problema kao što je astma i imati dugoročne posledice na neurološki razvoj.
Nedostatak zelenih i plavih površina u mnogim urbanim sredinama bila je još jedna oblast istraživanja. Nedostatak pristupa parkovima, baštama i prirodnom okruženju može lišiti malu decu ključnih senzornih iskustava i mogućnosti za istraživanje, što utiče na fizički i kognitivni razvoj.
S obzirom na sve veću prevalenciju stanja mentalnog zdravlja kod dece i tinejdžera, istraživači su takođe istakli potrebu da se bolje razumeju aspekti urbanog dizajna – kao što je pristup zelenim površinama – koji mogu promovisati mentalno zdravlje.
Socijalna izolacija i ograničena podrška zajednice su takođe izazovi sa kojima se suočavaju porodice u urbanim sredinama. Ubrzana priroda gradskog života često ostavlja roditelje i staratelje da se osećaju nepovezano i preopterećeno, jer im nedostaju vitalne mreže podrške ključne za zdrav razvoj bebe.
„Urbani planeri i kreatori politike treba da prepoznaju ulogu koju svakodnevno urbano okruženje pruža kao osnovu za zdravlje i dobrobit“, rekao je dr Mekintajer.
„Uključivanje dizajna prilagođenih deci, zalaganje za više zelenih površina, mere za smanjenje buke i zagađenja i kvartovi za šetnju koji podstiču fizičku aktivnost samo su neke od mera koje pomažu u stvaranju okruženja pogodnog za zdrav razvoj deteta.
Studija naglašava inicijative kao što je The First 2000 Dais Framevork, koji je uspostavio NSV Health, a koje se pojavljuju kako bi se pozabavile važnosti izlaganja ranog života na zdravlje i dobrobit, i usmjerile akcije kako bi se osiguralo da djeca imaju najbolji mogući početak života.
„Napori da se poboljša angažovanje zajednice i sistemi podrške za roditelje i staratelje mogu napraviti stvarnu razliku. Programi koji obezbeđuju časove roditeljstva, grupe za igru i centre zajednice mogu da podstaknu veze i mreže podrške koje su ključne za snalaženje u izazovima roditeljstva.“
Inovacije u tehnologiji takođe nude potencijalna rešenja. Napredak u materijalima za zvučnu izolaciju, sistemima za filtriranje vazduha i strategijama urbanog dizajna se istražuje kako bi se stvorilo zdravije urbano okruženje koje doprinosi poboljšanju zdravlja i dobrobiti.
Dr Mekintajer naglašava potrebu za daljim istraživanjem, zagovaranjem politike i uključivanjem zajednice u rešavanje izazova sa kojima se suočavaju porodice koje odgajaju decu u urbanim sredinama.
„Iako živahnost urbanog života nudi brojne mogućnosti, kao što je pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, ona takođe predstavlja značajne izazove. Isticanjem ovih izazova, pregled ima za cilj da informiše istraživačke prioritete koji mogu da usmeravaju urbano planiranje i zdravstvenu politiku“, rekla je ona.
