Svirepi Skiti, prema drevnom grčkom istoričaru Herodotu, bili su zastrašujuća i krvožedna grupa.
Sa brzinom i nivoom detalja koji bi se mogli opisati kao strastveni, on opisuje tretman koji čeka poražene neprijatelje skitskih ratnika – mnoge upotrebe u koje će biti upotrebljeni njihovi ubijeni leševi.
Njihove kože, kaže Herodot, biće štavljene u kožu i oblikovane u tobolce za držanje skitskih strela, što je poslednja, razorna uvreda.
Herodot je optužen za izmišljotine kazivanja, ali se čini da je u vezi s tim bio barem donekle tačan. Analiza ostataka kože dobijenih sa skitskih grobnica širom južne Ukrajine otkrila je da su neki od uzoraka tobolaca zaista ljudskog porekla.
„Naši rezultati pokazuju da su Skiti prvenstveno koristili domaće vrste kao što su ovce, koze, goveda i konji za proizvodnju kože, dok su krzna bila napravljena od divljih životinja kao što su lisice, veverice i mačke“, piše tim arheologa na čelu od Luise Ørsted Brandt sa Univerziteta u Kopenhagenu.
„Iznenađujuće otkriće je prisustvo dva uzorka ljudske kože, koji po prvi put pružaju direktan dokaz o tvrdnji starogrčkog istoričara Herodota da su Skiti koristili kožu svojih mrtvih neprijatelja za proizvodnju kožnih trofejnih predmeta.
Skiti su pomalo misteriozan narod, ali znamo nekoliko stvari o njima. Bili su poznati po svom ratobornom, nomadskom načinu života, vladajući evroazijskom stepom između oko 700. pre nove ere i 300. godine pre nove ere.
Iako ovaj način života nije posvećen ostavljanju za sobom, na primer, kamenih gradova, imamo arheološke zapise o njihovim artefaktima, uglavnom o predmetima koji su ostali u njihovim složenim grobnim humkama.
Takođe imamo izveštaje o Herodotu, koji je živeo tokom 5. veka pre nove ere, tačno u vreme kada je skitsko društvo bilo na vrhuncu. Herodot je posvetio čitavu knjigu dokumentovanju Skita, uključujući njihovu istoriju i običaje. U jednom značajnom poglavlju, on opisuje kako skitski ratnici obezglavljuju svoje neprijatelje, koristeći glave da bi svojim kraljevima dokazali svoja dela.
Međutim, kada je to učinjeno, skitski ratnik skida glavu sa glave i koristi kožu kao peškir za ruke koji kače sa uzde svog konja. Što više peškira za ruke ima ratnik, to mu se daje veći status.
„Mnogi Skiti čak prave odeću za nošenje od ovih skalpova, šivajući ih zajedno kao kožne kapute“, napisao je Herodot.
„I mnogi skidaju kožu, nokte i sve to sa desnih ruku svojih mrtvih neprijatelja i prave pokrivače za svoje tobolce; ljudska koža je, kako se pokazalo, debela i blistava, najsvetlija i najbela koža od svih, jedna moglo bi se reći. Mnogi skinu kožu i sa celog tela i nose je na konjima rastegnutu na drvenom ramu.“
Zvuči kao vrsta užasne glasine koja bi se mogla izmisliti kako bi se preuveličalo varvarstvo. Ali izgledalo je da se složena pogrebna humka slagala sa onim što je izgledalo kao još jedan nategnuti izveštaj Herodota o sahrani skitskog kralja.
Ørsted Brandt i njen tim sproveli su svoje istraživanje na 45 komada kože iskopanih sa 14 grobnica. U prošlim godinama, naučnici bi se oslanjali na analizu zrna kože, pošto se DNK uništava tokom procesa štavljenja kože.
U skorije vreme, međutim, naučnici su razvili tehnike za analizu proteina u koži i korišćenje tih informacija za identifikaciju vrsta koje doprinose tome.
Istraživači su uspeli da odrede koje vrste su obezbedile većinu svojih delova kože. Većina, kao što je već rečeno, bile su životinje. Nije jasno za šta je korišćena koža u mnogim slučajevima. Neke su mogle biti čizme ili odeća. Tobolci i kontejneri za strele, međutim, bili su prilično lako prepoznatljivi; a na dva različita tobolca pronađena je ljudska koža.
Ceo tobolac nije bio ljudska koža. Uglavnom, konstrukcija je rađena od kože nekoliko životinja, pri čemu je ljudska koža činila deo gornjeg dela tobolca. Ovo sugeriše, kažu istraživači, da je tobolac napravio pojedinac od bilo koje kože koju je imao na raspolaganju, možda stavljajući ređe kože na vrh.
Naravno, Skiti su bili više od pokvarenih izveštaja o njihovom nasilju. Istraživači kažu da su okupirali zemlju između naseljenih zajednica Evrope i Azije i da su bili instrumentalni u prenosu jezika, dobara, tehnologije, ideologija, pa čak i bolesti, između dva odvojena sveta.
Postoje i dokazi koji sugerišu da su se neki od Skita nastanili u više agrarnom načinu života. Koža koju su napravili mogu nam reći o životinjama koje su uzgajali i koristili, kao i tehnologijama koje su koristili da to urade. Dakle, ljudska koža je zanimljiva – ali i životinjska koža, kažu istraživači.
„Naši rezultati nam pomažu da počnemo da gledamo na ekonomiju eksploatacije skitskih životinja – ne samo za hranu, vlakna, vuču i jahanje, već i za najvažniji, ali retko razmatran materijal – kožu“, pišu u svom radu.
„Takođe smo identifikovali do dva tobolca sastavljena barem delimično od ljudske kože, podržavajući Herodotovu tvrdnju da su određeni delovi nekih skitskih tobolaca zapravo napravljeni od ljudske kože, možda od poraženih neprijatelja.
