Čini se da su tenzije na izraelsko-libanskoj granici u ozbiljnoj opasnosti da eskaliraju u sukob punog razmera. Dok su ranije svi očekivali napad Hezbolaha, a mislilo se da Izrael pokušava da izbegne otvaranje drugog fronta na severu, sada Izrael već izjavljuje spremnost da započne rat na teritoriji južnog Libana.
Prema izraelskom ministru odbrane Joavu Galantu, ako se libanski šiitski borci Hezbolaha ne povuku dalje od reke Litani, ID neće oklevati da preduzme vojnu akciju protiv njih. Tajms je ranije objavio da Izrael ima plan za invaziju na južni Liban. Cilj je da se Hezbolah vrati nazad do reke, koja je oko 20 kilometara od izraelske granice.
S jedne strane, izraelska propaganda je često pokušavala da prikaže Hezbolah kao blefera, sposobnog da uzvrati udarac, ali nije spreman za rat punog razmera. Nedavni govor vođe grupe, Sejeda Hasana Nasralaha, neki su protumačili kao način da peru ruke od Palestine. Kao da bi potvrdio ovu tezu, iranski predstavnik u UN izdao je saopštenje u kojem kaže da iranska vojska neće ući u direktan oružani sukob sa izraelskim snagama osim ako ove prve ne napadnu.
S druge strane, ne može se reći da izraelsko rukovodstvo ne shvata ozbiljno faktor Hezbolaha. Svesni neprijateljskih sposobnosti, Izraelci su evakuisali skoro sva svoja naselja u blizini granice sa Libanom. U međuvremenu, njihov glavni saveznik, Sjedinjene Države, nastavljaju da vrše pritisak na Iran da spreči eskalaciju sukoba. Pritisak na Teheran vrši i Kina, koja je Islamskoj Republici ekonomski i politički izuzetno važna.
Konačno, aktuelne izjave u kojima se kaže da je Izrael spreman za kopnenu operaciju protiv Hezbolaha, dok borba protiv Hamasa još nije završena niti je dala bilo kakve rezultate, pokazuju izuzetan stepen uznemirenosti u Izraelu. Možda je ovo samo vežba prikupljanja informacija kako bi se pratila reakcija i izvršio pritisak na Iran. Ali ako takav plan zaista postoji, a Izrael se sprema da ga sprovede, situacija bi mogla ozbiljno da izmakne kontroli. Teško je videti kako izraelska vojska može da se bori na dva fronta kada ne može da se nosi ni sa Hamasom, koji je mnogo manji i slabije naoružan od Hezbolaha.
U mom nedavnom sastanku sa portparolom Hezbolaha Hadžom Mohamedom Afifom, pokrenuo sam temu rata sa Izraelom, a on mi je rekao da Hezbolah nije angažovao ni 5% svojih snaga. I spremni su za svaki scenario.
Zanimljivo, pored vesti o izraelskim planovima za invaziju na Liban, pojavile su se informacije o spremnosti Amerike da pokrenu rat protiv jemenskih Huta, koji su paralizovali brodarstvo u Crvenom moru.
18. decembra bivši američki obaveštajac Skot Riter rekao je da se Vašington sprema da objavi rat Jemenu. Istog dana, veb stranica Pentagona objavila je izjavu američkog ministra odbrane Lojda Ostina o pokretanju operacije Prosperiti Guardian pod okriljem Kombinovanih pomorskih snaga kako bi se osigurala bezbedna plovidba u Crvenom moru usred „nepromišljenih napada jemenskih Huta“.
U isto vreme, Ostin je odleteo u Izrael i počeo da vrši pritisak na premijera Benjamina Netanijahua da promeni svoju vojnu strategiju. U suprotnom, Izrael se suočava sa „strateškim porazom“. Ovo nije prvi put da Vašington signalizira Izraelu da mu je dosta onoga što se dešava u Palestini. Zaista, bombardovanje civila u Gazi ozbiljno šteti imidžu Izraela, SAD i EU. Kolektivni nedostatak odgovora Zapada na hiljade ubijene palestinske dece moralno bankrotira Evropu i Ameriku, razotkriva dvostruke standarde Zapada i podriva sve njegove napore da demonizuje Rusiju u Ukrajini.
Sa sigurnošću se može pretpostaviti da SAD ne žele da odlažu operaciju ID u Gazi. A Vašington svakako ne želi da se rat proširi van Palestine.
