Predizborni period obeležila je atmosfera neproporcionalnih odgovora na kritiku usmerenu prema političkim akterima na vlasti, ne samo prema predstavnicima opozicionih partija, nego i prema drugim udruženim građanima, saopštio je Komitet pravnika za ljudska prava JUKOM.
JUKOM je pratio predizborni period iz ugla pritisaka na pravosuđe i organizovane građane, te potencijalnih kršenja ljudskih prava i osnovnih sloboda u vezi sa kampanjom, kao i izborni dan.
Predizborni period obeležila je atmosfera neproporcionalnih odgovora na kritiku usmerenu prema političkim akterima na vlasti, ne samo prema predstavnicima opozicionih partija, nego i prema drugim udruženim građanima, navodi se u Izveštaju JUKOM o izborima u Srbiji – povredama ljudskih prava i osnovnih sloboda i pritiscima na građane i pravosuđe.
„Beležile su se povrede slobode izražavanja i udruživanja, prava na štrajk, povrede načela diskriminacije, kao i pritisci i negativne kampanje blaćenja prema akterima koji ne učestvuju u kampanji, najviše onima koji su pokretali kampanje za izlazak na izbore“, navodi se u izveštaju.
Kampanja je, kako se ddaje, bila propraćena izrazitom nejednakošću prisustva političkih aktera na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, kao i sveprisutnim korišćenjem javnih sredstava u funkciji kampanje i prisustvom predsednika Srbije u kampanji Srpske napredne stranke.
„Ovim su se stvarali potpuno nejednaki uslovi i sistemska prednost za vladajuću stranku“, navedeno je u zveštaju JUKOM.
Podseća se da je sam početak kampanje ispratio i protest poljoprivrednika koji su tražili bolje uslove i pomoć države za opstanak poljoprivrede, štrajk radnka JP Pošte Srbije počeo je neposredno pre početka kampanje, 26. oktobra 2023.
Posebno ukazujemo na zabrinjavajuću negativnu kampanju i kršenja slobode udruživanja i izražavanja koja je u toku izborne kampanje bila usmerena na intelektualce, uključujući glumce, profesore i sudije, koji su deo inicijative „ProGlas“ čiji je cilj bio pozivanje građana da izađu na izbore
Ova inicijativa, koja je organizovala debate širom Srbije, igrala je vitalnu ulogu u podizanju svesti javnosti o značaju učešća na izborima.
Prva javna tribina inicijative „ProGlas“ u Zrenjaninu, usmerena na povećanje izlaznosti birača, naišla je na smetnje članova Srpske napredne stranke tokom razgovora o kineskoj fabrici „Linglong“.12 U više navrata im je zabranjivano da organizuju debate u javnim prostorima, te su svoje debate organizovali na otvorenom.
Pored toga, članovi inicijative Proglas bili su akteri videa koji su kružili društvenim mrežama, a u cilju lične diskreditacije potpisnike „ProGlasa”, obeleđavajući ih kao „domaće izdajnike” i „NATO lobiste”.
Meta kampanja blaćenja od strane članova Srpske napredne stranke i tabloida bile su Građanske inicijative, organizacija koja je pokrenula prethodno pomenutu GOTV kampanju i obezbedila logističku i organizacionu podršku za inicijativu Proglas.
U kontekstu povrede prava na privatnost, pored curenja informacija sa privatnih računara kandidata za beogradske izbore liste “Srbija protiv nasilja” o kojem su građani dobili informacije prvo od predsednika i uz aktivno reagovanje Bezbednosno informativne agencije u kampanju blaćenja
Međunarodne i domaće organizacije ukazale su na prve slučajeve sajber napada na predstavnike civilnog društva koji su na mobilnim uređajima dobili upozorenje da su potencijalne mete državno-sponzorisanih tehničkih napada.
Jedno od najotvorenijih slučajeva kršenja ljudskih prava u kampanji bio je promotivni video nosioca liste “Kad se vojska na Kosovo vrati – Miša Vacić”.koji je na društvenoj mreži “X” (Twitter) objavio promotivni spot u kome navodi: “Kada budem bio gradonačelnik Grad Beograd će obezbediti za LGBT osobe, koje dobrovoljno žele da odu na lečenje u klinke u Moskvu i Teheran, novac za boravak tamo tokom lečenja i za putne troškove.
Kampanju su, dodaje se, posebno obeležili napadi funkcionera i tabloida na pravosuđe, odnosno ograničavanje slobode izražavanja sudija i tužilaca, posebno onih koji su potpisnici inicijative Proglas. Tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Bojana Savović i Milena Božović, bile su mete tabloidne kamppanje blaćenja.
Posebno je zabrinjavajuć, kako se navodi, takozvani unutrašnji pritisak na tužiteljku Savović, budući da je Viši javni tužilac, Nenad Stefanović, podneo prijavu Etičkom odboru Visokog saveta tužilaštva zbog neuzdržavanja od ponašanja koje bi moglo da naruši čast i ugled javnotužilačke funkcije, kao i poverenje javnosti.
Posebni tekstovi u tabloidima ticali su se komentarisanja rada i konkretnih slučajeva tužiteljke Božović.
Najveća meta direktnih napada od strane funkcionera, pored tabloidne kampanje, bio je sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, koji je optuživan za političko delovanje. U toku kampanje on je lično diskreditovan, uz komentarisanje sudskih odluka od strane visokih funkcionera vladajuće stranke, uključujući premijerku, narodne poslanike iz trenutnog saziva i predsednika.
Dodatno je važno napomenuti i saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koje je na izborni dan, 17. decembra, saopštilo da pomno prati izborni proces, te da nema nema dokaza da je izvršeno bilo koje krivično delo u vezi izbornog procesa.
Ono što je dodatno problematično u vezi sa ovim saopštenjem, jeste što se posebno apeluje na to da se „javnost ne uznemirava neproverenim informacijama koje plasira deo medija, a pogotovo pripadnici tzv. Proglasa“.
„Važno je napomenuti da je primećeno odsustvo delovanja institucija koji treba da budu kontrolni mehanizmi u slučajevima povrede biračkih i ljudskih prava u vezi sa kampanjom“, naveo je JUKOM.
Najvidljivija neaktivnost je, kako se dodaje, uočena kod Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kome je poveren nadzor nad elektronskim medijima i reagovanje po žalbama u vezi sa medijima. Budući da ovo telo ne vrši svoju kontrolnu funkciju već dugo, primetno je ostalo pasivno i u slučaju prigovora na ponašanje medija tokom zborne kampanje. Izveštaji o praćenju toka kampanje nisu objavljivani, a uprkos činjenici da je primio 22 prigovora nije objavljen nijedan odgovor.
JUKOM u izveštaju ističe i primetan nedostatak reakcije ili neadekvatna reakcija nadležnih pravosudnih institucija u toku kampanje.
Postojalo je nekoliko javno dostupnih indicija na učinjena krivična dela u toku kampanje. Najvidljivije je bilo objavljivanje istraživačke priče novinarke CINS-a, u kojoj su predstavljeni dokazi o funkcionisanju telefonskog centra Srpske napredne stranke i ukazivanja koordinatorke istog da će radnicima biti isplaćivani iznosi od 9000 ndinara na izborni dan, ali da moraju da glasaju za SNS.
Navedeno činjenje ukazalo je na potencijalno krivično delo Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, međutim Više javno tužilaštvo u Beogradu, nije želelo proaktivno da postupa i uputilo je na Republičku i Gradsku izbornu komisija jer imaju zakonska ovlašćenja i obavezu da utvrde nepravilnosti i nezakonitosti u izbornom procesu, uz očekivanje da ako oni nešto utvrde, o tome ih obaveste.
Nakon toga pojavile su se indicije o falsifikovanju potpisa građana na spiskovima podrške listama. Svi prigovori građana RIK-u i GIK-u su odbijeni, a VJT je saopštilo 28. novembra da postoje indicije za krivična dela Falsifikovanje isprave, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka ili Falsifikovanje službene isprave te da je predmet formiran.
Mobilni tim JUKOM-a posetio je ukupno 17 biračkih mesta na teritoriji Grada Beograda, a posmatran je i rad jedne od lokalnih izbornih komisija.
Najmanje 8 biračkih mesta nije bilo pristupačno za osobe sa invaliditetom, na 7 biračkih mesta zabeleženi su slučajevi porodičnog glasanja.
Na biračkom mestu na Vračaru jedan glasač je zaokružio redni broj sa poziva za glasanje i dao biraču da se potpiše, prethodno ne proverivši ni ime i prezime, ni JMBG, pa je nakon što se birač potpisao utvrđeno da taj birač uopšte nije na tom spisku.
Na biračkom mestu, takođe na Vračaru, jednom biraču nije dozvoljeno glasanje, zbog greške člana koji nije uočio dodatak biračkom spisku na kojem je birač bio, u Starom Gradu biraču koji je prethodno više od 20 godina glasao nije pronađen ne samo na spisku tog biračkog mesta, nego uopšte u registru.
U opštini Voždovac birač nije potpisao birački spisak na oba nivoa (već samo za parlamentarne izbore), a dobio 2 listića, glasao i napustio mesto.
Na najmanje trećini posmatranih biračkih mesta članovi biračkih odbora jesu ostavarivali uvid u lične karte birača, ali nisu proveravali birački spisak prema jedinstvenom matičnom broju, već po imenu i prezimenu birača;
Na 6 biračkih mesta posmatračima nije bilo omogućeno/ponuđeno da popune/potpišu Zapisnik o posmatračima rada biračkog odbora.
Takođe, kako navodi JUKOM, na pojedinim biračkim mestima primećena je nedovoljna obučenost članova, posebno predsednika biračkih odbora, što je uticalo na usporavanje sprovođenja izbornog procesa u toku izbornog dana, naročito u kontekstu nepoznavanja redosleda procedura nakon zatvaranja biračkih mesta.
Pojedina biračka mesta su, kako se navodi, bila fizički premala za broj birača, što je takođe uzrokovalo gužve i redove u toku izbornog dana,
Prilikom posmatranja rada lokalne izborne komisije zabeleženo je nepotrebno odlaganje početka obrade pristiglih podataka od BO koji su donosili materijal po završetku glasanja.
