Vreme je da se pojam hladnog, beživotnog Marsa trajno odloži.
Novo istraživanje koje koristi satelitske snimke i radar koji prodire u zemlju otkrilo je znake vulkanske aktivnosti koje su daleko novije nego što je iko očekivao.
U kombinaciji sa drugim dokazima, otkriće otkriva da bi se ispod svoje puste kore na Marsu moglo mnogo više dešavati nego što spoljašnji izgledi sugerišu.
Studija, sprovedena na ravnici poznatoj kao Elisium Planitia, otkriva vulkansku aktivnost koja se dogodila u poslednjih 120 miliona godina. U stvari, neke od identifikovanih vulkanskih aktivnosti datovane su pre samo milion godina.
To je vrlo nedavno, geološki govoreći; i, iako tek treba da posmatramo bilo kakvu vulkansku aktivnost koja se zaista dešava, to sugeriše da bi negde na Marsu mogla biti.
„Elisium Planitia je bila vulkanski mnogo aktivnija nego što se ranije mislilo i možda je čak i danas vulkanski živa“, objašnjava planetarni naučnik Joana Voigt iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon, koja je zajedno sa planetarnim naučnikom Kristoferom Hamiltonom sa Univerziteta u Arizoni vodila studiju.
Površina Marsa na Elisium Planitia je prilično zanimljiva, ako volite stene (a ko ne). Čini se da su neki od tokova lave preko površine izuzetno mladi, nešto što je donekle zbunilo naučnike kada su to primetili.
Izgleda da pejzaž takođe ima karakteristike isklesane lavom koja je u interakciji sa ledom ili tečnom vodom, izazivajući eksplozije pare. Ovo je veoma interesantno, jer kopneni pejzaži koji kombinuju vruću geološku aktivnost sa vodom, kao što su topli izvori, neočekivano napreduju sa životom mikroba.
Paralele između Zemlje i Marsa nisu ostale nezapažene, a naučnici smatraju da bi život mogao da se pojavi u ovim predelima.
Da bi imali malo više smisla za vulkansku istoriju regiona, istraživači su kombinovali podatke iz više instrumenata: topografske karte da bi otkrili oblik površine, satelitske snimke za proučavanje karakteristika i radar koji prodire u zemlju da bi dobili mape gustine do 140 metara (460 stopa) ispod površine.
„Elisium Planitia je savršena lokacija za pokušaj razumevanja veze između onoga što vidimo na površini i unutrašnje dinamike koja se manifestovala kroz vulkanske erupcije“, kaže Voigt.
„Posvetio sam mnogo pažnje detaljima na površini lave da pokušam da razmrsim različite događaje erupcije i rekonstruišem celokupnu istoriju ovih geoloških entiteta.
Istraživanje je omogućilo istraživačima da mapiraju i rekonstruišu svaki pojedinačni tok lave u Elisium Planitia u 3D, otkrivajući da je pejzaž sastavljen od materijala iz više od 40 vulkanskih događaja pre 120 miliona i milion godina.
Neki od njih su bili apsolutno epski. Jedna erupcija je poplavila Rahvai Valles sa preko 16.000 kubnih kilometara (3.840 kubnih milja) rastopljenog bazalta; drugi sa 12.200 kubnih kilometara u Marte Vallisu. Treći je poplavio doline Atabaske sa 4.000 kubnih kilometara rastopljene stene.
Iako se Mars sada čini suvim, otvori koji su omogućili da ova lava teče mogli su istovremeno osloboditi katastrofalne poplave podzemnih voda, stvarajući izuzetno eksplozivne događaje koji su oblikovali pejzaž. Ovde na Zemlji, dodavanje pare dovodi do nekih od najeksplozivnijih vulkanskih erupcija.
„Kada u marsovskoj kori postoji pukotina, voda može da teče na površinu“, objašnjava Hamilton. „Zbog niskog atmosferskog pritiska, ta voda će verovatno bukvalno samo da proključa. Ali ako u tom periodu izađe dovoljno vode, možete dobiti ogromnu poplavu koja prođe, jureći preko pejzaža i izrezujući ove ogromne karakteristike koje vidimo.“
Prethodne studije su pokazale da bi vulkanske karakteristike na površini Elisium Planitia mogle biti stare samo 50.000 godina. Takođe smo videli, zahvaljujući seizmičkim podacima koje je prikupio sada penzionisani Mars InSight lender, da Mars ima iznenađujuću količinu aktivnosti potresa, od kojih su neke povezane sa vulkanizmom. Prilično veliki vulkanizam.
Nova otkrića pokazuju da Elisium Planitia nije samo vitalna za razumevanje vulkanske istorije Marsa, već i gde bi se njegova voda mogla skrivati. Nalazi tima sugerišu da velike naslage vodenog leda možda vrebaju ispod zemlje, čak i danas.
„Mlade vulkanske površine i nedavno otkrivanje seizmičke aktivnosti u Elisium Planitia mogli bi da impliciraju da je Mars još uvek vulkanski aktivan“, pišu u svom radu.
„Sa svojom nedavnom geološkom aktivnošću, Elisium Planitia je izuzetno važan region koji je od vitalnog značaja za razumevanje prošlosti i trenutnog vulkanološkog i magmatskog stanja Marsa pored njegove nedavne vodene istorije.