Cigle napravljene od gline i korišćene za izgradnju jedne od najepskijih civilizacija u istoriji sada daju naučnicima novi alat za razumevanje istorije naše planete.
Napravljene pre nekih 3.000 godina, mesopotamske cigle sadrže zrna gvožđe oksida koja, za pravog tumača, otkrivaju fascinantne promene u magnetnom polju koje prolazi kroz i obavija Zemlju u zaštitnu barijeru.
Ovo otkriće dolazi u obliku prikladnog opisa koji omogućava naučnicima da odrede starost cigli, što zauzvrat omogućava precizno datiranje svih geoloških zapisa koje sadrže.
Metod nam daje novi način da bolje razumemo kako se magnetno polje naše planete menjalo i evoluiralo tokom vremena – što bi nam zauzvrat moglo pomoći da napravimo bolja predviđanja o njenom sadašnjem i budućem ponašanju.
„Često zavisimo od metoda datiranja kao što su radiokarbonski datumi da bismo stekli osećaj hronologije u drevnoj Mesopotamiji“, objašnjava arheolog Mark Altavel sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
„Međutim, neki od najčešćih kulturnih ostataka, kao što su cigle i keramika, obično se ne mogu lako datirati jer ne sadrže organski materijal. Ovaj rad sada pomaže u stvaranju važne osnove za datiranje koja omogućava drugima da imaju koristi od apsolutnog datiranja koristeći arheomagnetizam .“
Zemljino magnetno polje nije statično, već se menja tokom vremena. Generiše ga geodinamo u jezgru planete; tamo, rotirajući, konvekcijski i električno provodni fluid pretvara kinetičku energiju u električna i magnetna polja koja se okreću u prostor oko nas. Promene u magnetnom polju mogu biti rezultat spoljašnjih uticaja, kao što je solarni vetar; ili od promena unutar planete, gde se geodinamo vrti.
Kako god da su izazvane, ove promene se mogu zabeležiti u materijalima na površini. Na primer, u rastopljenoj magmi, magnetna zrna će se poravnati sa magnetnim poljem Zemlje, na neki način se postaviti u taj položaj dok se magma hladi i stvrdnjava u vulkansku stenu. Naučnici mogu da koriste ove stene kao zapis magnetnog polja, polje proučavanja poznato kao paleomagnetizam.
Predvođen arheologom Metjuom Haulandom sa Državnog univerziteta Vičita u SAD, tim istraživača proučavao je mesopotamske cigle kao način da unapredi proučavanje arheomagnetizma: proučavanje Zemljinog magnetnog polja sačuvanog u objektima koje je napravio čovek.
Tehnika je prilično jednostavna. Svaka od 32 mesopotamske glinene cigle u studiji ima žig sa imenom kralja koji je vladao u vreme kada je cigla napravljena. Da bi datirali materijal, istraživači su suzili najverovatniji raspon godina tokom kojih je svaki kralj verovatno vladao.
Zatim su pažljivo otkinuli sićušni komadić od svake cigle i koristili magnetometar da izmere poravnanje mikroskopskih zrna gvožđe oksida ugrađenih u njih. Ova tehnika im je omogućila da široko rekonstruišu ponašanje planetarnog magnetnog polja u periodu od oko 2000 godina, od 3. do 1. milenijuma pre nove ere.
Zatim su svoje rezultate uporedili sa drugim rekonstrukcijama magnetnog polja izvedenim iz arheomagnetskih studija.
Kolektivno, ovaj veliki skup podataka iz celog sveta nagoveštava nešto poznato kao geomagnetska anomalija iz gvozdenog doba Levanta (LIAA), misteriozni skok jačine magnetnog polja za koji se smatra da se dogodio u današnjem Iraku između 1050. i 550. godine pre nove ere.
Rekonstrukcija tima je takođe potvrdila postojanje LIAA, pružajući jedan od retkih zapisa o anomaliji iz samog Iraka. Štaviše, analiza je otkrila kratke, dramatične fluktuacije tokom vladavine Nabukodonosora II između 604. i 562. pre nove ere, pokazujući da se Zemljino magnetno polje može značajno promeniti u kratkim vremenskim razmacima.
Rad je dostignuće sa dve oštrice: usklađivanje cigli sa magnetnim poljem radi u drugom pravcu, dajući naučnicima alat za potvrdu datuma kada su određeni kraljevi vladali Mesopotamijom.
Ovo je zaista uredno, jer iako znamo redosled sukcesije, datumi kada je svaki kralj stupio na presto ostali su neizvesni, zbog nepotpunih istorijskih zapisa.
„Geomagnetno polje je jedan od najzagonetnijih fenomena u naukama o Zemlji“, kaže geofizičarka Lisa Toks sa Okeanografskog instituta Skrips u SAD.
„Dobro datirani arheološki ostaci bogatih mesopotamskih kultura, posebno cigle na kojima su ispisana imena određenih kraljeva, pružaju priliku bez presedana da se proučavaju promene jačine polja u visokoj vremenskoj rezoluciji, prateći promene koje su se dešavale tokom nekoliko decenija ili čak manje.“
