Tajanstveni signal iz dubina kosmosa upravo je uhvaćen kako radi nešto što nikada ranije nismo videli.
Usred emisije brzog radio rafala koji se ponavlja, naučnici su otkrili pad centralne frekvencije signala tokom vremena – pad koji zvuči, kažu, kao kosmički slajd-zvižduk kada se uspori i svira na ksilofonu .
Nije jasno šta tačno znači ovaj jedinstveni pad frekvencije – osim činjenice da su brzi radio rafali i dalje čudni i da prkose lakom objašnjenju.
„Ovaj rad je uzbudljiv jer pruža i potvrdu poznatih svojstava FRB-a i otkrivanje nekih novih“, kaže radio astronom Sofija Šeik sa SETI instituta.
„Sužavamo izvor FRB-a, na primer, na ekstremne objekte kao što su magnetari, ali nijedan postojeći model ne može objasniti sva svojstva koja su do sada uočena.“
Brzi radio rafali ili FRB-ovi su veoma čudni, ali veoma elegantni. Kao što ime govori, to su rafali radio-emisije koji su veoma brzi: svaki rafal traje samo nekoliko mikrosekundi do sekundi.
Oni su zaista moćni, ispuštaju u tom kratkom vremenskom periodu toliko energije kao 500 miliona Sunaca. I malo ih je teško uhvatiti: većina FRB-ova je uhvaćena kako bljeska samo jednom, što je čudan, nepredvidiv skok u podacima radio istraživanja.
Ta nepredvidljivost i neuspeh u ponavljanju otežali su njihovo proučavanje (iako ne i nemogućim – napravljeni su veliki koraci u praćenju i analizi jednokratnih signala).
Ali nekolicina FRB izvora radi nešto malo drugačije: sijaju iznova i iznova, čudno prskanje signala koje ponekad prati obrazac, a ponekad ne.
Ovi ponovljeni izvori su prilika da se prati izvor FRB-a sa velikom preciznošću, ali i da se planiraju i detaljno proučavaju signali iz jednog izvora.
To je ono što su Šeik i njene kolege uradile, navodeći izvor poznat kao FRB 20220912A, koji dolazi iz druge galaksije udaljene oko milijardu svetlosnih godina.
Analizirali su 541 sat podataka posmatranja iz Allen teleskopskog niza i izvukli ukupno 35 rafala, sa prosečnim trajanjem od 1,2 milisekundi.
Zatim su proširili ove signale i proučavali kako se emisija iz izvora menja tokom vremena. Postojale su neke karakteristike koje FRB 20220912A rafovi dele zajedničke sa drugim FRB-ovima, kao što je pomeranje frekvencije naniže, veza između širine signala i centralne frekvencije i promene u trajanju rafala tokom vremena.
Istraživači su tražili obrasce u širenju rafala, ali nisu našli nijedan. Čini se da je FRB 20220912A jedan od repetitora koji to radi nasumično. Ali signali koje izbacuje su prilično zanimljivi.
Tokom dva meseca rafali su bili raštrkani, istraživači su takođe primetili pad centralne frekvencije rafala. Evo kako to zvuči kada se podaci prevedu u muzičke note na ksilofonu.
Ono što ne znamo je zašto je došlo do ovog pada, ali to bi mogla biti informacija koja pomaže naučnicima da shvate odakle FRB-ovi dolaze.
Dokazi sugerišu da barem neke FRB emituju magnetari, ali još uvek ne znamo da li je to slučaj sa svim FRB-ovima ili postoji različito ponašanje magnetara iza različitih tipova FRB-a. Iako smo sve bliže odgovorima, daleko smo od sveobuhvatnog opisa kako se ovi signali stvaraju.
Pronalaženje čudnih ponašanja nas zbližava, čak i kada ih još ne možemo sasvim objasniti. Nijedno od ponašanja zabeleženo u FRB 20220912A ne favorizuje ili isključuje bilo koje modele stvaranja i širenja FRB-a, ali ono pruža reper sa kojim se buduća zapažanja mogu uporediti, kažu istraživači.
Otkriće takođe naglašava važnost instrumenata kao što je Allen Telescope Arrai, koji ima mogućnost snimanja širokog opsega propusnog opsega dok proučava nebo. Ovo otkriva ponašanja koja možda ne mogu da primete instrumenti koji imaju uži fokus.
„Više zapažanja izvora“, pišu istraživači, „posebno na višim frekvencijama sa instrumentima kao što je ATA, pomoći će da se napravi razlika između različitih klasa FRB progenitor modela“.
