Modeli veštačke inteligencije sa dubokim učenjem mogli bi da se koriste za skrining autizma i proveru ozbiljnosti stanja, prema novom istraživanju – a sve što bi AI mogla da zatreba je fotografija mrežnjače subjekta.
Prethodne studije su povezivale promene u retinalnim nervima sa izmenjenim strukturama mozga, a odatle i poremećaj autističnog spektra (ASD). Dokazi sugerišu da je oko zaista prozor u mozak, preko međusobne povezanosti centralnog nervnog sistema.
„Pojedinci sa ASD-om imaju strukturne promene mrežnjače koje potencijalno odražavaju promene u mozgu, uključujući abnormalnosti vizuelnog puta kroz embrionalne i anatomske veze“, pišu istraživači u svom novom radu.
„Ne zna se da li algoritmi dubokog učenja mogu pomoći u objektivnom skriningu za ASD i ozbiljnost simptoma pomoću fotografija mrežnjače.“
U ovoj studiji, tim sa Medicinskog koledža Univerziteta Jonsej u Republici Koreji želeo je da vidi da li AI može uočiti ASD u obrascima mrežnjače. Prvo, model je obučen na slikama na kojima je AI rečeno da li subjekt ima autizam ili ne.
Zatim je od AI zatraženo da analizira mrežnjače 958 dece i tinejdžera prosečne starosti od 7,8 godina, od kojih je polovini dijagnostikovan autizam. Postigla je savršen rezultat u identifikaciji onih koji imaju autizam i onih koji nisu.
AI nije bio tako dobar u predviđanju ozbiljnosti simptoma na osnovu fotografija mrežnjače – bio je precizan samo između 48-66 procenata vremena. Ipak, ovde postoji mnogo potencijala da se pomogne deci da dobiju korisnu procenu u ranijem uzrastu, uz kraće čekanje.
U ovom slučaju, istraživači su ograničili podatke o obuci na decu i adolescente između 4 i 18 godina, ali smatraju da bi to moglo da deluje i na mlađoj deci – to je nešto što bi buduće studije mogle da razmotre.
„Ovo pitanje ostaje neistraženo jer je najmlađa starosna grupa u našem uzorku imala četiri godine“, pišu istraživači. „Promene mrežnjače kod osoba sa ASD-om mogu se manifestovati čak i pre sazrevanja mrežnjače.“
U studiji objavljenoj prošle godine, istraživači su uspeli da povežu reakciju mrežnjače na svetlost sa slučajevima poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) i ASD, što je još jedan primer kako oči mogu delovati kao ogledalo moždane aktivnosti pojedinca.
Smatra se da je otprilike jedna od 36 osoba autistična, na osnovu prevalencije među osmogodišnjacima – a svest o toj dijagnozi što je ranije moguće može napraviti ogromnu razliku u tome da mladi ljudi razumeju sebe i probijaju se kroz svet.
„Nalazi ove studije sugerišu da fotografije mrežnjače mogu poslužiti kao održivi kandidat za objektivnu metodu za skrining autizma i moguće težine simptoma“, pišu istraživači.
