Razumevanje načina na koji virusi putuju jednom u ljudskom telu je ključno za razvoj efikasnih lekova i terapija koje mogu da zaustave viruse na njihovom putu. Naučnici sa Teksaškog instituta za biomedicinska istraživanja (Tekas Biomed) nedavno su objavili nalaze u Journal of Infectious Diseases koji ukazuju na to da virus ebole stvara i koristi međućelijske tunele da se kreće od ćelije do ćelije i izbegava tretmane.
„Naši nalazi sugerišu da virus može da stvori svoje skrovište, da se sakrije, a zatim da se preseli u nove ćelije i da se razmnožava“, kaže dr Olena Shtanko, docent na Tekas Biomed-u i viši autor rada.
Konkretno, virus generiše nešto što se zove tunelske nanocevi — dinamičke veze između ćelija koje omogućavaju ćelijama da komuniciraju razmenom čestica na relativno velikim udaljenostima, do 200 mikrona. Dok se pokazalo da ove strukture igraju istaknutu ulogu u promovisanju neurodegenerativnih bolesti, raka, HIV-1 i gripa, dr Štanko je prvi koji je istražio njihovu ulogu u širenju virusa ebole.
„Kada smo pokrenuli ovaj projekat pre nekoliko godina, mislili smo da je opšti model širenja infekcije virusom ebole – gde virusna čestica inficira ćeliju, počinje replikacija, prave se nove čestice virusa i puštaju u telo da inficiraju susedne ćelije – bio malo previše pojednostavljen“, kaže dr Štanko.
Koristeći najsavremeniju tehnologiju sa živim skeniranjem elektrona i 3D-mikroskopijom visoke rezolucije, dr Štanko i njen tim su pokazali da infekcija virusom ebole u ćelijama pojačava formiranje tunelskih nanocevi koje sadrže virusne čestice. Tunelske nanocevi su zatim promovisale prenos ovih čestica u druge ćelije. Naročito, potpuni virus nije bio potreban da bi pokrenuo formiranje nanocevi; bili su potrebni samo mali delovi virusa koji kodiraju pojedinačne proteine.
Ovo se desilo čak i uz prisustvo tretmana koji je trebalo da zaustavi virus ebole.
„Važno je da smo primetili da se infekcija virusom ebole može širiti u kulturama tretiranim inhibitorima ulaska virusa ili terapijskim tretmanima koji sprečavaju viruse da uđu u ćeliju“, objašnjava dr Štanko.
Još uvek je otvoreno pitanje kako se tačno čestice virusa ebole transportuju kroz tunelske nanocevi. Doktorka Štanko i njen tim planiraju da pokušaju da pronađu odgovore koristeći napredne tehnologije kao što su laserska mikrodisekcija, masena spektrometrija i sekvencioniranje RNK u malom obilju. Oni će takođe istražiti da li srodni virusi, uključujući smrtonosne viruse Sudana i Marburga, koriste isti mehanizam za širenje infekcije. U saradnji sa profesorom Teksas Biomed Ricardom Carrion, Jr., Ph.D., tim će analizirati tkiva sa životinjskih modela na nanocevi koje sadrže virus.
