Ispostavilo se da naša ljubav prema slatkoj hrani seže još od naših ranih predaka primata, pokazalo je istraživanje Univerziteta Otago.
Rad baca svetlo na prehrambene navike ranih antropoida, koji uključuju fosilne majmune i majmune, kroz analizu uzoraka lomljenja zuba i karijesa.
Objavljeno u American Journal of Biological Anthropologi, studija je koristila fosile iz Fajumske depresije u Egiptu, neprocenjiv izvor za razumevanje antropoidne evolucije koja se proteže od kasnog eocena do perioda ranog oligocena, ili pre 40 do 29 miliona godina.
Ispitani su uzorci dentalnog čipovanja kod pet vrsta primata i upoređeni sa podacima živih primata.
Vodeći autor dr Ijan Toul sa Istraživačkog instituta Ser Džon Volš u Otagu na Stomatološkom fakultetu kaže da su istraživači želeli da saznaju šta je činilo ishranu ranih primata — tvrdu ili meku hranu.
„Velika pažnja je posvećena učestalosti, ozbiljnosti i lokaciji zubnih čipova. Takođe nas je zanimalo prisustvo zubnog karijesa, često povezanog sa konzumiranjem mekog voća kod savremenih primata“, kaže on.
Grupa, koja je uključivala dr Metju R. Bortsa iz Muzeja prirodne istorije Duke Lemur Centra na Univerzitetu Djuk i dr Karolinu Loh iz Otaga sa Stomatološkog fakulteta, otkrila je izuzetno nisku prevalenciju lomljenja zuba sa samo 21 od 421 zuba. proučavani pokazujući prelome.
„Naši nalazi ukazuju na preovlađujuću potrošnju mekog voća među ranim antropoidima. Niska prevalencija lomljenja zuba, posebno u poređenju sa modernim antropoidima, nagoveštava sklonost ka mekim izvorima hrane, poput zrelog, zašećerenog voća“, kaže dr Toul.
Studija dodaje „značajnu podršku“ hipotezi o ograničenoj raznolikosti ishrane među ranim antropoidima, sa diverzifikacijom u ishrani majmuna i majmuna kasnije u njihovoj evolucionoj istoriji.
„Ovi uvidi u ishranu drevnih primata pružaju ključnu osnovu za razumevanje evolucionih putanja naših predaka primata.“
Dr Borts ističe važnost Fajumske depresije, rekavši da su ovi primati preživeli „ogromne klimatske promene“ kada su se formirali prvi glečeri na Antarktiku.
„Fosilni zapisi Fajuma beleže kritični trenutak kada se naša loza prilagodila ovom suvljem, hladnijem svetu, očigledno se napajajući voćem.
Dr Loch dodaje da je ova studija „još jedan primer širine i raznolikosti stomatoloških istraživanja na Univerzitetu Otago“.