Istraživač dr Danijel Druker ima na šta da bude ponosan, jer su lekovi za dijabetes zasnovani na GLP-1 koji potiču iz njegovog ranog istraživanja proglašeni za proboj godine 2023. od strane časopisa Science. Ne samo da su milioni ljudi sa dijabetesom tipa 2 imali koristi od GLP-1 agonista, već su lekovi takođe doneli širok spektar zdravstvenih koristi osim gubitka težine u dva nedavna ispitivanja pacijenata.
Godinama je poznato da agonisti GLP-1 imaju slučajan sporedni efekat poboljšanja metaboličkog zdravlja, ali ostaje nejasno kako se to reguliše u telu. Sada dr Draker, koji je posvetio svoj životni rad razumevanju kako ovi lekovi deluju, ima novi rad koji počinje da razotkriva misteriju sa novim otkrićem — sve počinje u mozgu.
Njegov tim na Istraživačkom institutu Lunenfeld-Tanenbaum, koji je deo Sinai Health-a, otkrio je imunsku mrežu creva-mozak koja kontroliše upale u celom telu, utičući na zdravlje organa, u projektu koji je vodio postdoktorski naučnik Chi Kin Vong.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Cell Metabolism, obećava za razumevanje i lečenje metaboličkih bolesti.
Poznati kao agonisti receptora GLP-1 za peptid sličan glukagonu 1, ovi lekovi oponašaju crevni hormon GLP1, koji reguliše nivo šećera u krvi i apetit. Među njima su popularna sredstva za mršavljenje Ozempic/Vegovi i Mounjaro/Zepbound, ali slična jedinjenja se koriste više od 18 godina za lečenje dijabetesa tipa 2.
„Jedna od zaista interesantnih stvari u vezi sa GLP-1 lekovima je da van kontrole šećera u krvi i telesne težine, oni takođe smanjuju komplikacije hronične metaboličke bolesti“, rekao je dr Draker, koji drži BBDC-Novo Nordisk. Katedra za biologiju inkretina i profesor medicine na Medicinskom fakultetu Temerti Univerziteta u Torontu.
Istraživanja su otkrila da neki lekovi u ovim grupama mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja, kao što su srčana insuficijencija, moždani udar, masna bolest jetre i bolest bubrega.
„Iz kliničkih studija znamo da GLP-1 čini sve ove neverovatne stvari kod ljudi, ali ne znamo u potpunosti kako oni funkcionišu“, rekao je dr Draker.
Zbog toga su ovi lekovi u centru pažnje.
„Uz sve što su obećali, GLP-1 agonisti su pokrenuli više pitanja nego što su odgovorili – što je obeležje istinskog proboja“, napisao je Holden Torp, glavni urednik naučnih časopisa, u uvodniku u najnovijem broju časopisa Science.
Rani rad dr Drukera na hormonu GLP-1 pružio je razumevanje kako on funkcioniše na molekularnom nivou i otvorio put za više lekova za dijabetes, među kojima je i Ozempic.
Sada, dr Drucker se fokusirao na to kako GLP-1 lekovi smanjuju upalu, što je uobičajen faktor kod hroničnih metaboličkih bolesti. Upala je proces kojim imuni sistem prepoznaje i uklanja strane agense kao što su virusi i bakterije i podstiče zarastanje. U hroničnoj formi, međutim, može postojati bez spoljašnjeg uzroka i dovesti do oštećenja organa.
S obzirom da su imune ćelije ugrađene u većinu organa, očigledna pretpostavka je bila da lekovi prigušuju upalu interakcijom sa GLP-1 receptorima na imunim ćelijama. Ovo je slučaj u crevima, gde se GLP-1 aktivira veliki broj imunih ćelija. Ali u drugim organima, broj imunih ćelija koje sadrže GLP-1 receptore je zanemarljiv, što ukazuje na drugi mehanizam koji treba da bude u igri.
„Čudna stvar je da ne možete pronaći mnogo GLP-1 receptora u svim ovim drugim organima gde izgleda da GLP-1 funkcioniše“, rekao je dr Draker.
Dr Drucker je nagovestio da bi mozak mogao biti uključen iz dva razloga: GLP-1 receptori su u izobilju u mozgu, a mozak i imuni sistem komuniciraju sa svim organima u telu.
Za studiju, Vong je izazvao sistemsku upalu kod miševa tako što im je ubrizgao komponentu bakterijskog ćelijskog zida ili bakterijsku mrlju da izazove sepsu, opsežnu upalu u celom telu koja dovodi do oštećenja organa. Izvanredno, GLP-1 agonisti su smanjili upalu, ali samo kada su njegovi receptori u mozgu ostali deblokirani. Kada su ovi moždani receptori bili farmakološki inhibirani ili genetski uklonjeni kod miševa, sposobnost lekova da smanje upalu je izgubljena.
Nalazi su po prvi put pokazali da postoji GLP-1-mozak-imuna osa koja kontroliše upalu u celom telu nezavisno od gubitka težine, čak i u perifernim organima lišenim GLP1 receptora, rekao je dr Draker.
Dr Anne-Claude Gingras, direktorka LTRI i potpredsednica istraživanja u Sinai Health, naglasila je uticaj studije. „Pošto naučna zajednica zasluženo slavi agoniste GLP-1 i njihov uticaj, ostalo je mnogo nepoznanica. Dr Drucker i njegov tim su ostali uporni u svojim naporima da otkriju kako ovi lekovi deluju, a ova studija produbljuje naše razumevanje metabolizma i složena moždano-imunska mreža koja to reguliše.“
Međutim, posao je daleko od završenog. Tim sada pokušava da odredi moždane ćelije koje su u interakciji sa GLP-1. Oni takođe posmatraju različite mišje modele upale, uključujući bolesti srca, aterosklerozu i upalu jetre i bubrega, kako bi utvrdili da li su korisni efekti GLP-1 u svakom slučaju zaista posredovani kroz mozak.
Dr Drucker je rekao da razumevanje kako GLP-1 ublažava upalu može otvoriti nove puteve za smanjenje komplikacija povezanih sa dijabetesom tipa 2 i gojaznošću.
Dodao je da priznanje biologije GLP-1 kao proboj godine u časopisu Science Magazine za 2023. „ističe sve veći klinički uticaj GLP-1 i ogroman potencijal za osnovna naučna otkrića za kontinuirano poboljšanje zdravlja ljudi.