Troškovi teških poplava u Sjedinjenim Državama često se zbrajaju u ekonomskom smislu, uključujući uticaj poplava na infrastrukturu.
Uticaj poplava na ljudsko zdravlje je manje shvaćen.
Nova studija Jejlske škole javnog zdravlja pokazuje da je uticaj poplava na ljudsko zdravlje mnogo veći nego što se obično priznaje, prevazilazeći zdravstvene probleme kao što su rizik od slučajnih povreda i izloženost bolestima koje se prenose vodom i zaraznim bolestima. Tim Jejla je otkrio da su poplave takođe povezane sa povećanim rizikom od smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti, respiratornih bolesti i mentalnih poremećaja.
„Ranije, kada smo govorili o troškovima teških poplava, fokusirali smo se na događaje katastrofe vredne milijardu dolara merene imovinskom štetom i potraživanjima od osiguranja“, rekao je Kai Čen, docent epidemiologije (zdravlje životne sredine) i viši autor studije. „Ali na većinu nezaraznih bolesti mogu uticati i poplave.
Studija pod nazivom „Udruženje izloženosti poplavama sa smrtnošću od specifičnih uzroka u Severnoj Karolini, Sjedinjene Države“, objavljena je u časopisu Nature Vater. Jie Ban, gostujući istraživač i inauguralni saradnik Li fondacije za klimatske promene, je glavni autor.
Istraživači su pregledali podatke o 446.807 smrtnih slučajeva koji su se dogodili od 2015. do 2019. godine u 98 okruga u Severnoj Karolini, državi koja je iskusila niz teških vremenskih katastrofa u poslednjih 30 godina, uključujući različite vrste poplava.
Oni su uporedili rizik od smrtnosti od naglih poplava — poplava koje počinju tri do šest sati tokom obilnih padavina koje su često uzrokovane grmljavinom — i dugotrajnijih poplava koje se dešavaju tokom jednog ili više dana. Bili su iznenađeni da su dve vrste poplava — akutne i brze bujične poplave i višednevne poplave — pokazale slične ishode.
„Postoje neke razlike“, rekao je Čen. „Nenapadne poplave imaju veće ukupne smrtne slučajeve od bujičnih poplava, ali sve u svemu, one su uporedive u smislu rizika.
Takođe su razmotrili rizik od slučajne i nesrećne smrti kod mladih i starijih ljudi, opet, sa iznenađujućim rezultatima.
„Još jedno zanimljivo otkriće bilo je da smo videli razliku između ne samo vrsta poplava, već i ljudi koji su umrli zbog izloženosti poplavama“, rekao je Čen. „Vidimo da stariji odrasli imaju povećan rizik od nesrećne smrti, ali mladi ljudi zapravo imaju veći rizik od neslučajne smrti usled poplava.
U slučajne smrti spadaju one uzrokovane padom i utapanjem. Neslučajne smrti uključuju smrti od kardiovaskularnih bolesti, respiratornih bolesti i mentalnih poremećaja. Istraživači su kontrolisali faktore na nivou okruga kao što su siromaštvo i pristup zdravstvenoj zaštiti. Takođe su kontrolisali temperaturu i stope padavina u svom modelu.
„Naša studija otkriva potencijalne veze između izloženosti poplavama i povećanog rizika od nesrećne smrtnosti i za mlađe i za starije grupe, pri čemu je veći rizik primećen kod mlađih grupa od 0 do 64 godine“, rekao je Čen.
Studija sugeriše da izloženost poplavi može izazvati respiratorne i srodne alergijske zdravstvene efekte zbog vlage ili buđi. Takođe, čini se da je uticaj poplavnih katastrofa na mentalni stres izraženiji kod mlađih ljudi. Stariji ljudi mogu imati manji rizik od neslučajne smrtnosti zbog svoje spremnosti na rutinske lekove i zdravstvenu negu, objasnio je Čen.
„Mogli bismo očekivati da će sveukupno starije odrasle osobe sa nižom pokretljivošću i većim stopama hroničnih bolesti imati veću smrtnost koja nije slučajna u poređenju sa mlađim, zdravijim ljudima. Ali mlađi ljudi imaju veće neslučajne smrti. Mislim da je to iznenađujuće“, Čen rekao.
„Videli smo da starije osobe, kada je reč o utapanju ili povredama koje izazivaju nesrećnu smrt, imaju veći rizik“, dodao je on.
Čen i njegov tim planiraju da prošire svoje istraživanje o izloženosti poplavama i mortalitetu na države u istočnim i zapadnim Sjedinjenim Državama, na taj način mogu pružiti šire razumevanje o tome kako poplave utiču na zdravlje ljudi i potencijalno podržati dizajn efikasnih zdravstvenih intervencija koje se mogu koristiti tokom vanrednih situacija.
Čenova istraživačka grupa je takođe nedavno objavila studiju koja pokazuje vezu između teških poplava i povećanog rizika od dijareje kod dece. U analizi podataka poprečnog preseka iz 43 zemlje sa niskim i srednjim prihodima, istraživači su otkrili da su teške poplave – poplave koje su trajale više od dve nedelje – i poplave koje su usledile nakon perioda suše povezane sa povećanim rizikom od dijareje kod mlađe dece.
