Na obronku brda sa pogledom na polja kupusa izvan grada Čijang Maja na severu Tajlanda, rotori dronova počinju da zuju, podižući ga preko dela šume.
Kreće se napred-nazad na vrhu bogate krošnje, prenoseći fotografije koje će biti pletene u 3D model koji otkriva zdravlje šume i pomaže u proceni koliko ugljenika može da apsorbuje.
Dronovi su deo sve sofisticiranijeg arsenala koji naučnici koriste da razumeju šume i njihovu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.
Osnovna premisa je jednostavna: šume usisavaju i skladište ugljen-dioksid, gas staklene bašte koji najviše doprinosi klimatskim promenama.
Ali koliko apsorbuju je komplikovano pitanje.
Veličina šume je ključni deo odgovora – a krčenje šuma je dovelo do pada drveća za 12 procenata na globalnom nivou od 2000. godine, prema Global Forest Vatch-u.
Ali sastav je takođe važan: različite vrste sekvestriraju ugljenik različito, a starost i veličina drveća takođe su važni.
Poznavanje količine ugljenika u šumama je ključno za razumevanje koliko brzo svet treba da smanji emisije, a najnovije procene kombinuju slike visokog nivoa sa satelita sa malim, radno intenzivnim istraživanjima tla.
„Uobičajeno, ušli bismo u ovu šumu, ubacili bi motku, imali bismo svoj konac, dug pet metara. Hodali bismo u krug, izmerili bi sva drveća u krug“, objasnio je Stiven. Elliott, direktor istraživanja na Istraživačkoj jedinici za obnovu šuma (FORRU) Univerziteta Čiang Maj.
Ali „ako imate 20 učenika koji gaze unaokolo sa mernim trakama i motkama… uništićete podstrešnicu“, rekao je on, misleći na sloj vegetacije između šumskog poda i krošnje.
Tu dolazi dron, rekao je, pokazujući na model Phantom koji lebdi iznad glave.
„Sa ovim se ne kroči u šumu.
Potrebna su tri merenja da bi se procenio apsorpcioni kapacitet drveta: visina, obim i gustina drveta, koja se razlikuje po vrsti.
Dok pomoćnik gleda kroz dvogled u potrazi za pticama koje bi se mogle sudariti sa dronom, mašina leti putanjom ucrtanom u kompjuterskom programu.
„Prikupljamo podatke ili snimamo (slike) svake tri sekunde“, objasnio je Voraiut Takaev, službenik za terensko istraživanje FORRU-a i operater dronova.
„Slike koje se preklapaju se zatim pretvaraju u 3D model koji se može posmatrati iz različitih uglova.“
Parcela šume koja se istražuje deo je višedecenijskog projekta koji su vodili Eliot i njegov tim koji je pošumio oko 100 hektara sadnjom nekoliko ključnih vrsta.
Njihov cilj nije bio pošumljavanje velikih razmera, već razvoj najboljih praksi: sadnja autohtonih vrsta, podsticanje povratka životinja koje donose seme drugih vrsta i rad sa lokalnim zajednicama.
3D model drona je moćan vizuelni prikaz njihovog uspeha, posebno u poređenju sa otežano netaknutim kontrolnim parcelama u blizini.
Ali se takođe razvija kao način da se izbegnu radno intenzivna istraživanja terena.
„Kada dobijete model, možete izmeriti visinu svakog drveta u modelu. Ne uzorke, svako drvo“, rekao je Eliot.
Međutim, ugljenični potencijal šume prevazilazi njeno drveće, a lišće i zemlja takođe služe kao skladište.
Tako da se i oni prikupljaju za analizu, za koju Eliot kaže da pokazuje da njihove pošumljene parcele skladište ugljenik na nivoima blizu neoštećene šume u blizini.
Ali uprkos svim svojim uvidima iz ptičje perspektive, dron ima jedno veliko ograničenje: ne može da vidi ispod krošnje.
Za to, istraživačima je potrebna tehnologija kao što je LiDAR—oprema za daljinsko detektovanje visoke rezolucije koja efikasno skenira celu šumu.
„Možete ući u šumu… i zaista rekonstruisati oblik i veličinu svakog drveta“, objasnio je Emmanuel Paradis, istraživač na francuskom Nacionalnom istraživačkom institutu za održivi razvoj.
On vodi višegodišnji projekat za izradu najtačnije analize do sada o tome koliko ugljenika tajlandske šume mogu da skladište.
On će ispitati pet različitih tipova šuma, uključujući neke od parcela FORRU-a, koristeći LiDAR montiran na dronovima i naprednu analizu mikroba i gljivica u zemljištu koje održavaju drveće.
„Cilj je da se proceni na nivou zemlje… koliko ugljenika može da se uskladišti na jednom hektaru bilo gde na Tajlandu“, rekao je on.
Ulozi su visoki u vreme žestoke debate o tome da li su postojeće procene svetskog kapaciteta ugljenika u šumama tačne.
„Mnogi ljudi, i ja sam pomalo takvog mišljenja, misle da ove procene nisu dovoljno tačne“, rekao je Paradis.
„Procene koje su previše optimistične mogu dati previše nade i previše optimizma u pogledu mogućnosti šuma da skladište ugljenik“, upozorio je on.
Hitnost ovog pitanja pokreće brz razvoj događaja, uključujući lansiranje sledeće godine satelita za biomasu Evropske svemirske agencije, dizajniranog za praćenje zaliha ugljenika u šumama.
„Tehnologija se razvija, sateliti su sve precizniji… a statističke tehnologije sve preciznije“, rekao je Paradis.
