Skoro polovina ljudi za koje se zna da su se zarazili COVID-19 u Africi sada živi sa posledicama dugog COVID-a, prema sveobuhvatnom pregledu prethodnih studija i analiza, koje obuhvataju podatke od ukupno 29.213 ljudi.
Zvanično, dugi COVID znači uporni simptomi tri meseca nakon infekcije virusom SARS-CoV-2. Smatra se da širom sveta najmanje 10 odsto zaraženih pati od ovog stanja, a nedavno objavljeno istraživanje ukazuje na veće stope u više zemalja.
Stope incidencije u Africi su, međutim, znatno iznad bilo koje od ovih drugih procena. Zašto je to tako, nejasno je. U zemljama sa niskim prihodima, procene incidencije dugotrajnog COVID-a uveliko variraju, zbog skrivenih infekcija i poteškoća u pristupu testovima.
Između afričkih nacija, na primer, prethodne procene kreću se od samo 2 odsto u Gani do 86 odsto u Egiptu.
Činjenica da je manje od 51,8 odsto ljudi u afričkim zemljama potpuno vakcinisano takođe može biti još jedan faktor u igri. Ipak, konkretni podaci o statusu vakcinacije i ishodima COVID-19 u ovom delu sveta uglavnom su nepoznati.
Štaviše, veliki procenat pacijenata analiziranih u ovom pregledu je hospitalizovan ili primljen u jedinicu intenzivne nege, što ukazuje na pristrasnost prema najtežim slučajevima.
Tim koji stoji iza pregleda, predvođen istraživačima sa Univerziteta u Bariju u Italiji, želi da se uradi više istraživanja, kako bi stručnjaci mogli pravilno da procene uticaj dugog COVID-a na afrički kontinent i da dobiju lečenje i podršku onima kojima je to potrebno.
„Prema našim saznanjima, ovo je prva meta-analiza koja istražuje prevalenciju, faktore rizika i simptomatologiju dugog COVID-a u Africi“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Skoro 50 odsto ljudi uključenih u ovu metaanalizu pokazalo je duge simptome COVID-a. Ovaj nalaz pojačava kritični značaj ovog stanja u nastajanju.
Stariji ljudi imaju veću verovatnoću da će doživeti dugi COVID, pokazao je pregled, što se uklapa u prethodno istraživanje. Ono što se nije poklapalo sa rezultatima ranijih studija je da nije bilo značajne razlike između muškaraca i žena i dugog rizika od COVID-a.
Kognitivno oštećenje bilo je najčešći neurološki simptom, a kratak dah najčešći respiratorni simptom. Psihijatrijska stanja su bila uobičajena, pri čemu je četvrtina onih sa dugotrajnim COVID-om prijavila posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).
„Ovo je zabrinjavajuće, jer dodatni teret poremećaja mentalnog zdravlja koji je donela pandemija COVID-19 i njene hronične posledice susreće zdravstveni sistem koji je u velikoj meri nespreman da se bavi mentalnim zdravstvenim problemima“, pišu istraživači.
Iako dugotrajna težina i simptomi COVID-a mogu varirati, za mnoge je to iscrpljujuće stanje. Ovde je tim otkrio da je četvrtina ljudi sa dugotrajnim COVID-om rekla da imaju loš kvalitet života kao rezultat, uz umor i gubitak apetita koji se često pominju.
Trenutno nemamo lek za dugi COVID, iako se simptomi u nekim slučajevima mogu donekle lečiti. Istraživanja se nastavljaju o tome kako stanje utiče na telo i kako se protiv njega može boriti.
Što se Afrike tiče, istraživači pozivaju da se prikupi više podataka o dugotrajnom COVID-u širom kontinenta i da se podigne svest o tome koliko bi ovo stanje moglo biti rasprostranjeno – nešto što bi na kraju moglo pomoći onima koji su pogođeni.
„Hitno su potrebne visokokvalitetne studije koje se bave ovim stanjem u afričkim okruženjima“, pišu istraživači.
