Poslednjih godina, sve veći broj naučnih studija podržava alarmantnu hipotezu: Alchajmerova bolest nije samo bolest, to je infekcija.
Dok su tačni mehanizmi ove infekcije nešto što istraživači i dalje pokušavaju da izoluju, brojne studije sugerišu da smrtonosno širenje Alchajmerove bolesti prevazilazi ono što smo mislili.
Jedna takva studija, objavljena 2019. godine, sugeriše šta bi moglo biti jedan od najdefinitivnijih tragova do sada za bakterijskog krivca iza Alchajmerove bolesti, a dolazi iz donekle neočekivanog aspekta: bolesti desni.
U radu koji je vodio stariji autor Jan Potempa, mikrobiolog sa Univerziteta u Luisvilu, istraživači su izvestili o otkriću Porphiromonas gingivalis – patogena iza hroničnog parodontitisa (poznatog kao bolest desni) – u mozgu preminulih pacijenata sa Alchajmerom.
P. gingivalis gingipains (crveni) među neuronima u mozgu pacijenta sa Alchajmerom. (korteksim)
Nije to bio prvi put da su ova dva faktora povezana, ali istraživači su otišli dalje.
U odvojenim eksperimentima sa miševima, oralna infekcija patogenom dovela je do kolonizacije mozga bakterijama, zajedno sa povećanom proizvodnjom amiloida beta (Aβ), lepljivih proteina koji se obično povezuju sa Alchajmerovom bolešću.
Istraživački tim, koji je koordinirao farmaceutski startup Cortekime, koji je suosnivač prvog autora Stephen Domini, nije tvrdio da je otkrio definitivne dokaze o uzročnosti Alchajmerove bolesti.
Ali bilo je jasno da su mislili da ovde imamo jaku liniju istrage.
„Infektivni agensi su ranije bili umešani u razvoj i napredovanje Alchajmerove bolesti, ali dokazi o uzročnosti nisu bili ubedljivi“, rekao je tada Domini.
„Sada, po prvi put, imamo čvrste dokaze koji povezuju intracelularni, gram-negativni patogen, P. gingivalis i patogenezu Alchajmerove bolesti.“
Pored toga, tim je identifikovao toksične enzime nazvane gingipaini koje luče bakterije u mozgu pacijenata sa Alchajmerovom bolešću, što je u korelaciji sa dva odvojena markera bolesti: tau proteinom i proteinskom oznakom koja se zove ubikvitin.
Ali što je još ubedljivije, tim je identifikovao ove toksične gingipaine u mozgu preminulih ljudi kojima nikada nije dijagnostifikovana Alchajmerova bolest.
To je važno, jer iako su P. gingivalis i bolest ranije bile povezane, nikada se nije znalo – pojednostavljeno rečeno – da li bolest desni izaziva Alchajmerovu bolest ili demencija dovodi do loše oralne nege.
Činjenica da je nizak nivo gingipaina bio očigledan čak i kod ljudi kojima nikada nije dijagnostikovana Alchajmerova bolest mogla bi da bude pušačka puška – što sugeriše da su možda razvili ovo stanje da su živeli duže.
„Naša identifikacija antigena gingipaina u mozgu osoba sa AD i takođe sa AD patologijom, ali nema dijagnoze demencije, tvrdi da infekcija mozga sa P. gingivalis nije rezultat loše stomatološke nege nakon početka demencije ili posledica kasnog stadijum bolesti, ali je rani događaj koji može objasniti patologiju pronađenu kod osoba srednjih godina pre kognitivnog pada“, objasnili su autori u svom radu.
Dalje, jedinjenje koje je formulisala kompanija pod nazivom COR388, pokazalo je u eksperimentima sa miševima da može da smanji bakterijsko opterećenje utvrđene infekcije mozga P. gingivalis, dok takođe smanjuje proizvodnju amiloida-beta i neuroinflamaciju.
Moraćemo da sačekamo i vidimo šta će buduća istraživanja otkriti o ovoj vezi, ali istraživačka zajednica je oprezno optimistična.
„Lekovi koji ciljaju na toksične proteine bakterija su do sada pokazali korist samo kod miševa, ali bez novih tretmana demencije u više od 15 godina važno je da testiramo što je moguće više pristupa u borbi protiv bolesti poput Alchajmerove“, glavni naučni direktor David Reinolds iz Alchajmerove bolesti. Istraživanje je komentarisano u saopštenju.
