Ljudi bez državljanstva zbog nepostojanja dokumenata ne mogu da ostvare osnovna prava, kao što su upis u školu, lečenje, sklapanje braka i upisivanje dece u matičnu knjigu rođenih, rekla je FoNetu izvršna direktorka organizacije Praxis Marijana Luković.
Ona je u serijalu razgovora Stigma objasnila da su apatridi osobe koje nijedna država ne smatra svojim državljanima, stoga nemaju ni lična dokumenta.
“Uzroci apatridije mogu biti različiti, od diskriminacije određene verske ili etničke grupe, diskriminacije po osnovu pola, raspada država, stvaranja novih država, razmene teritorija i slično”, objasnila je Luković.
Prema njenim rečima, pre petnaestak godina u Srbiji je bilo nekoliko desetina hiljada apatrida, ali je proteklih godina mnogo toga urađeno kako bi se ljudima olakšalo da dobiju dokumenta, čime je broj apatrida smanjen.
Trenutno ih u Srbiji, po poslednjem mapiranju koje je Praxis sproveo, ima 785. Međutim, istraživanje je obuhvatilo samo 45 opština u Srbiji, gde je proteklih decenija zabeleženo najviše apatrida, tako da to nije konačan broj osoba koje su u riziku od apatridije, napomenula je Luković.
Od 785 identifikovanih apatrida, njih 383 nije upisano u matične knjige u Srbiji, 164 nije nigde upisano u knjige, a 50 ih je upisano u matične knjige na Kosovu i Metohiji, ali ne i u matične knjige koje vode organi Republike Srbije, a žive na njenoj teritoriji, rekla je Luković.
Ona je napomenula da je čak 169 ljudi upisano u matične knjige u inostranstvu, ali ne u matične knjige u Srbiji.
Kako je obrazložila, u riziku od apatridije su sva ona lica koji nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, ne poseduju državljanstvo Republike Srbije, nemaju prijavljeno prebivalište ili nemaju ličnu kartu.
Izmenama Zakona o prebivalištu i boravištu građana 2011. godine, velikom broju ljudi koja nisu imala pravni osnov stanovanja omogućeno je da se prijave na adresi centra za socijalni rad u mestu u kojem žive, podsetila je Luković.
Prema njenim rečima, “to je doprinelo da je veliki broj, posebno lica koja žive u neformalnim naseljima, mogao da prijavi prebivalište, bez obzira na to što nisu imali formalnu adresu”.
Luković je naglasila da je poseban problem to što deca apatrida takođe ne mogu biti upisana u matičnu knjigu rođenih, tako da se stvaraju nove generacije apatrida.
Prema podacima koje je predočila, oko 22 odsto svih identifikovanih ljudi u riziku od apatridije čine deca do šest godina starosti koja nisu upisana u matične knjige, jer njihovi roditelji ne poseduju dokumenta.
“Njihov upis samim tim ne može da bude kompletiran, nije određeno lično ime i oni moraju da vode dodatne postupke koji mogu trajati i po nekoliko meseci da bi dobili izvod iz matične knjige rođenih, a time i pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na socijalnu zaštitu, zaključila je Luković.
