Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je otvoren za obnovu dijaloga sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ako to dovede do „trajnog mira“ u Ukrajini, reagujući nakon što je Putin okrivio Pariz za pogoršanje odnosa.
Obraćajući se novinarima nakon sastanka u Briselu u petak, Makron je rekao da je ruska vojna operacija u Ukrajini učinila razgovore „praktično nemogućim“, ali je rekao da bi ponovo bio spreman da održi razgovore kako bi se sukob okončao.
„Ako predsednik Putin ima spremnost da se uključi u dijalog i ozbiljne predloge da se krene napred i izađe iz sukoba i izgradi trajni mir, to jest onaj koji poštuje međunarodno pravo, a samim tim i ukrajinske interese i suverenitet, prihvatiću poziv. “, rekao je Makron i dodao „Nisam promenio svoj broj”.
Odgovor je stigao samo dan nakon što je Putin izjavio da je „francuski predsednik prekinuo vezu sa nama. Mi to nismo uradili, ja nisam. On jeste“, napominjući da su dve zemlje ranije imale „prilično dobre radne odnose“ i da je Rusija „spremna da dalje sarađuje sa Francuskom“.
„Ako postoji interesovanje, spremni smo. Ako ne, snaći ćemo se. Imamo druge stvari koje treba da uradimo“, nastavio je on, odgovarajući francuskom novinaru na njegovoj konferenciji za novinare na kraju godine u četvrtak.
Diplomatske veze između Rusije i Francuske značajno su se pogoršale otkako je Moskva poslala trupe u Ukrajinu u februaru 2022. godine – iako su, za razliku od mnogih drugih zapadnih država, dve strane održavale kontakte nekoliko meseci nakon sukoba.
Poslednji lični sastanak Makrona i Putina održan je samo nekoliko dana pre početka borbi, tokom kojih je francuski lider izjavio da njegova zemlja ima „odgovornost da ima najčvršće moguće odnose sa Rusijom“. Međutim, Pariz se ubrzo pridružio kampanji zapadnih sankcija usmerenoj na Moskvu i od tada su bilateralni odnosi stalno opadali.
Zajedno sa nemačkim, ruskim i ukrajinskim zvaničnicima, Francuska je pomogla u pregovorima o sporazumima iz Minska za rešavanje sukoba u regionu Donbasa 2014. i sledeće godine, ali su sporazumi kasnije propali. Govoreći o nesrećnim mirovnim naporima prošle godine, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je sugerisala da su dogovori bili samo „pokušaj da se Ukrajini da vremena“ da „ojača“, procenu koju je kasnije ponovio bivši predsednik Francuske Fransoa Oland, obojica još uvek bili na funkciji kada su sporazumi potpisani
