Sa sve većim brojem i raznovrsnošću nosivih uređaja za praćenje sna na današnjem tržištu, korisnici često nisu sigurni koji od njih najbolje odgovara njihovim potrebama. Komentari recenzenata koji se suočavaju sa potrošačima često gledaju na karakteristike koje istraživači ili kliničari koji leče pacijente nemaju. Potonji su uticajni, ali pošto se uglavnom suočavaju sa osobama sa problemima sa spavanjem, a ne sa onima koji su uglavnom zdravi, ciljevi ovih potonjih — da sami razumeju san i održavaju ili ga poboljšavaju — imaju tendenciju da budu potopljeni tehničkim problemima koji možda nisu relevantan.
Podstaknut željom da pruži jasne smernice osobama koje imaju na umu poboljšanje zdravlja, tim istraživača predvođen profesorom Majklom Čijem, direktorom Centra za spavanje i kogniciju na medicinskom fakultetu Iong Loo Lin, Nacionalnog univerziteta u Singapuru (NUS Medicine ) i docent Ju Linn Ong iz istog Centra, procenili su performanse praćenja spavanja različitih kategorija nosivih uređaja u odnosu na referentni sistem, ovog puta uzimajući u obzir perspektivu korisnika u pristupu testiranju i uokvirivanju nalaza. Studija je objavljena u časopisu Sleep Health.
Oko 60 učesnika, ravnomerno raspoređenih između 18 i 70 godina, učestvovalo je u ovoj studiji. Svaki učesnik je istovremeno testirao šest uređaja. Podaci od učesnika koji nisu dobro spavali prve noći testiranja zadržani su kako bi se oponašao scenario iz stvarnog života lošeg sna.
Šest uređaja je upoređeno sa polisomnografijom (PSG), relativno nepokretnim, skupim i radno intenzivnim referentnim instrumentom za merenje sna u klinikama i laboratorijama.
Testirani uređaji spadaju u četiri kategorije. Prvi je bio istraživački elektroencefalogram ili EEG traka za glavu koja snima električne signale mozga. Takvi uređaji su približni performansama faze spavanja u laboratorijskom PSG-u. Iako su prenosivi, ne mogu se lako kupiti u slobodnoj prodaji, a četvrtini učesnika nije bilo prijatno da spava sa njima.
Druga kategorija testiranih uređaja bila je „istraživački aktigraf“, koji zaključuje da spavanje samo na osnovu procene trenutnih fluktuacija u kretanju udova. Mnogi istraživači nastavljaju da koriste takve instrumente, a neki tvrde da su bolji od potrošača.
Treća kategorija uređaja (jedan koji se nosi na ručnom zglobu, jedan zasnovan na prstenu) pripada klasi iterativno poboljšanih potrošačkih uređaja za praćenje spavanja sa više senzora, gde su i algoritmi za spavanje i hardverska usavršavanja napravljeni tokom vremena. Multi-senzorski uređaji za praćenje kombinuju informacije sa senzora pokreta, otkucaja srca i temperature, kao i modeliranje očekivanih obrazaca spavanja bez senzora kako bi se zaključilo i odredilo spavanje bez merenja električnih signala mozga.
U teoriji, takav uređaj bi trebalo da bude superiorniji od „istraživačkog aktigrafa“ jer ima više senzora. Zaista, dobro potvrđeni uređaji za nošenje bez EEG-a pokazali su vrhunske performanse. Kod osoba sa dobrom efikasnošću spavanja, većina (80-90%) noći sa takvih uređaja takođe je bila unutar klinički prihvaćene granice od 30 minuta za uobičajena merenja sna.
Međutim, samo dodavanje senzora i algoritama za spavanje ne čini kvalitetan uređaj koji nadmašuje „istraživačku aktigrafiju“. Ovo se pokazalo u lošim performansama, posebno za detekciju buđenja u četvrtoj kategoriji jeftinih uređaja sa više senzora koji se nose na ruci, sa tačnošću od samo 33%.
Za 4-stepenu klasifikaciju (budno, svetlo, duboko u odnosu na REM), EEG traka za glavu istraživačkog ranga se ponovo pokazala najbolje. Među ostalim uređajima, nosiva Oura zasnovana na prstenu je na drugom mestu. Istraživački tim je smatrao da je kod nosivih uređaja samo fokusiranje na otkrivanje sna/budnosti relevantnije za većinu korisnika. Vreme spavanja, redovnost i trajanje koji proizilaze iz takvih podataka mogu se poboljšati promenama načina života, dok se trajanje faze spavanja ne može lako promeniti.
Nalazi naglašavaju važnost razmatranja potreba korisnika prilikom odabira odgovarajućeg uređaja za praćenje spavanja. Za većinu korisnika koji su relativno zdravi, koji uglavnom nemaju poteškoća u započinjanju ili održavanju spavanja, ali koji žele da prate svoje navike spavanja kako bi ih održali ili poboljšali, iterativno poboljšani uređaji za nošenje bez EEG-a su veoma pogodni za ovu specifičnu svrhu.
Potrošači bi trebalo da budu oprezni da, iako se čini da mnogi nosivi uređaji za praćenje spavanja imaju iste senzore i ekrane, postoje osnovne tehničke karakteristike koje jasno razlikuju bolje, renomirane uređaje od ostalih.
