Disfunkcija bubrega, posebno hronična bolest bubrega, najveći je faktor rizika od smrtnosti među pacijentima sa trombolizom moždanog udara, prema retrospektivnoj kohortnoj opservacionoj studiji objavljenoj u Medicine.
Disfunkcija bubrega može imati ozbiljan negativan uticaj na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Studije su pokazale da može dovesti do otvrdnjavanja arterija, poznatog kao ateroskleroza. Hronična bolest bubrega (CKD) može povećati rizik od smrtnosti kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Prethodna istraživanja su takođe označila disfunkciju bubrega kao faktor rizika za bolničku smrtnost među pacijentima sa akutnim ishemijskim moždanim udarom koji su bili podvrgnuti trombolizi – proceduri koja koristi intravenske lekove za razbijanje arterijskih krvnih ugrušaka. Međutim, nekoliko faktora povećava rizik od smrtnosti kod pacijenata sa moždanim udarom, a značaj disfunkcije bubrega nije procenjen u odnosu na druge faktore rizika.
„Izvršili smo retrospektivnu opservacionu studiju kako bismo utvrdili značaj CKD među različitim kardiovaskularnim faktorima rizika koji utiču na ishod pacijenata sa moždanim udarom koji primaju trombolitičku terapiju. Koristili smo elektronske medicinske podatke kohorte od 296 pacijenata sa akutnim ishemijskim moždanim udarom koji su primili trombolizu između 2016. 2020. na Nacionalnom institutu za neurologiju i neurovaskularne bolesti Kerol Davila“, objašnjava dr Marija Mirabela Manea sa Univerziteta za medicinu i farmaciju Kerol Davila, Rumunija, koja je odgovarajući autor rada.
Istraživački tim je procenio funkciju bubrega zajedno sa drugim faktorima, kao što su starost, pol, indeks telesne mase, gojaznost, hipertenzija, dijabetes, visok holesterol u krvi, pušenje, često pijenje i istorija bolesti srca. Nekoliko neuroloških skora, kao što su rani CT rezultat programa Alberta moždanog udara (ASPECTS), Barthelov indeks, modifikovana Rankinova skala (mRS) i skala za moždani udar Nacionalnog instituta za zdravlje (NIHSS), korišćeno je da bi se odredio značaj svakog faktora rizika.
Studija je procenila disfunkciju bubrega koristeći procenjenu brzinu glomerularne filtracije (eGFR) pacijenata, što je široko prihvaćena mera koliko dobro funkcionišu vaši bubrezi.
Dok se očekuje da će normalna vrednost eGFR biti iznad 90 mL/min na 1,73 m 2 površine tela, oko 32% pacijenata je pokazalo veoma nizak eGFR manji od 45-60 mL/min, što potvrđuje disfunkciju bubrega. Disfunkcija bubrega (nizak eGFR) bila je čvrsto povezana sa smrću u bolnici u skoro svim rezultatima. Disfunkcija bubrega je takođe bila najveći faktor koji je uticao na različite neurološke rezultate, prevazilazeći faktore kao što su starost i nivoi kreatinina u krvi.
Studija snažno predlaže da se status bubrega uključi u smernice za lečenje trombolize, jer ima potencijal da utiče na značajan broj pacijenata sa moždanim udarom. Pored toga, da bi se poboljšala bezbednost i efikasnost lekova za trombolizu kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega, moraju se primeniti personalizovane strategije lečenja.
„Ovo je prva studija koja izveštava o značaju CKD kao faktora rizika među pacijentima sa moždanim udarom. Nalazi ove studije imaju značajan medicinski značaj, koji se može koristiti za poboljšanje trenutnih algoritama za upravljanje moždanim udarom“, zaključuje dr Manea.
Rezultati ove studije otvaraju puteve za buduća istraživanja u ovoj oblasti, a prospektivne, multicentrične studije sa većim uzorcima pacijenata iz različitih etničkih grupa će pomoći u jačanju ovih rezultata i oblikovanju budućih smernica za lečenje moždanog udara.