Tokom sveopšte invazije na Ukrajinu, Rusija je namerno izabrala civilne mete, kao što su stambene zgrade, verovatno sa ciljem da odvrati ukrajinski otpor. Ali da li takav teror odvraća ili, nasuprot tome, motiviše otpor među običnim Ukrajincima?
Henrikas Bartusevičijus i njegove kolege sproveli su dvotalasna istraživanja verovatnoće u Ukrajini u martu i aprilu 2022, sa približno 1.000 i 800 ispitanika u prvom i drugom talasu, respektivno. Istraživanje je objavljeno u časopisu PNAS Nekus.
Istraživanja je na internetu sprovela lokalna agencija za istraživanje Info Sapiens. Ispitanici su prijavili učestalost vojnih napada (npr. artiljerijsko granatiranje) na sebe, porodicu, prijatelje i poznanike. Ispitanici su takođe na skali od 7 tačaka ukazali na verovatnoću budućeg angažovanja u četiri vrste otpora: dobrovoljno da se brine o žrtvama rata; pomoć logistici otpora; uključenje u vojnu borbu na odbrambenim položajima; i uključivanje u vojnu borbu u otvorenim bitkama.
Istraživanja su pokazala da su Ukrajinci koji su bili više žrtve ruskog nasilja bili spremniji da pruže otpor — posebno da se pridruže vojnim borbama na odbrambenim pozicijama.
Prema autorima, ruska strategija gađanja civila ne samo da je skupa i zabranjena međunarodnim humanitarnim pravom, već je malo verovatno da će rezultirati željenom erozijom ukrajinskog otpora. Prema autorima, teror protiv civila će verovatno ojačati ukrajinski otpor.