Ratovanje nije samo pitanje borbenih dejstava i geopolitičkih tenzija – to je i ozbiljan igrač u globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Grupa istraživača fokusirala se na analizu emisija gasova staklene bašte nastalih tokom oružanih sukoba, otkrivajući dramatičan uticaj vojske na klimatske promene.
Jedno od glavnih otkrića jeste da samo američka vojska doprinosi većem nivou emisija gasova staklene bašte u odnosu na preko 150 zemalja širom sveta. Iako se često diskutuje o budućim rizicima po globalnu bezbednost usled klimatskih promena, istraživači naglašavaju da je važno sagledati i trenutni doprinos vojske u ovoj ekološkoj ravni.
Analize obuhvataju različite faktore, uključujući upotrebu mlaznog goriva za avione, dizel za tenkove i brodove, proizvodnju oružja i municije, kao i štetu izazvanu bombardovanjem. Posebno se ističe značaj betona u ratnim zonama, pri čemu su betonski zidovi postavljeni tokom okupacije Bagdada odgovorni za emisiju koja se meri u stotinama hiljada tona CO₂e.
Dodatno, istraživači u Ukrajini pokušavaju u realnom vremenu izračunati koliko rat doprinosi ukupnim emisijama gasova staklene bašte. Njihova procena od oko 120 miliona tona CO₂e za prvu godinu rata ilustruje ogroman uticaj oružanih sukoba na klimatske promene.
Pozivajući na transparentnost i ozbiljan pristup smanjenju emisija tokom sukoba, istraživači ističu potrebu za širom diskusijom o ovom nepravedno zapostavljenom aspektu ratovanja, ukazujući na hitnost osvetljavanja ovog važnog, ali često nepoznatog, uticaja na životnu sredinu.
