Radeći na dobro utvrđenom istraživanju štetnih efekata usamljenosti na zdravlje, istraživači sa Univerziteta u Mičigenu krenuli su da prouče da li osećaj usamljenosti više puta tokom godina dovodi do ozbiljnije bolesti i većeg rizika od smrtnosti u sredini i kasnijem životu.
Utvrdili su da zaista jeste.
„Kumulativna usamljenost u srednjim i kasnijim godinama života može biti faktor rizika od smrtnosti sa značajnim uticajem na višak mortaliteta“, prema istraživanju objavljenom u Proceedings of the National Academi of Sciences. Studiju je vodio Ksuekin Iu, student doktorskih studija epidemiologije na U-M školi za javno zdravlje.
„Fokus na kumulativnu usamljenost donosi novi doprinos polju istraživanja usamljenosti“, rekla je viši autor studije Lindzi Kobajaši, profesor epidemiologije i globalnog zdravlja i direktor Laboratorije za socijalnu epidemiologiju globalnog starenja.
Istraživači su otkrili da su učesnici koji su prijavili više perioda usamljenosti imali značajno veći rizik od smrtnosti, u poređenju sa učesnicima koji nisu prijavili period usamljenosti ili su bili manje. Tim je koristio podatke od više od 9.000 učesnika starih 50 i više godina u američkoj studiji o zdravlju i penzionisanju koja se smatra najautoritativnijim izvorom podataka o starenju u Sjedinjenim Državama.
Podaci o usamljenosti pokrivali su osmogodišnji period od 1996. do 2004. godine i kategorisani su u četiri grupe: nikada doživeo usamljenost i iskusio usamljenost u jednom, dve ili tri tačke. Odgovori su upoređeni sa zdravljem i načinom života učesnika i objektivno izmerenom socijalnom izolacijom na početku 1996. i kasnijim rizikom od smrtnosti do 2019. godine.
Rezultati su iznenadili čak i istraživače: primetili su 106 viška smrtnih slučajeva kada je usamljenost prijavljena jednom, 202 viška smrti kada je usamljenost prijavljena dva puta, i 288 viška smrti kada je usamljenost prijavljena tri ili više puta tokom osmogodišnjeg perioda izloženosti.
„Usamljenost nije statično iskustvo, ona je dinamična. Dakle, osam godina trajanja naših podataka o usamljenosti je bio jedinstveni deo ove studije koji nam je omogućio da sagledamo kumulativnu usamljenost tokom vremena“, rekao je Kobajaši. „Brojke su me iznenadile. Deluju mi kao veoma visoke jer se usamljenost može sprečiti. Kad god postoji višak smrtnih slučajeva zbog faktora rizika koji se može promeniti, previše ih je.”
S obzirom na to da je očekivani životni vek u SAD još uvek na istorijski minimumu, a usamljenost koju generalni hirurg SAD i Svetska zdravstvena organizacija tretiraju kao globalnu zdravstvenu krizu, studija podstiče na prevenciju: „Usamljenost može biti važna meta za intervencije za poboljšanje očekivanog životnog veka u Amerika.“
„Očekivani životni vek u SAD je opao. To je posebno velika crvena zastava“, rekao je Kobajaši. „Smanjenje usamljenosti na društvenom nivou je kritično za starije odrasle osobe, ali i za mlađe pojedince. Postoji sve veća zabrinutost da će, kako stanovništvo stari, usamljenost porasti kako dođe do gubitka značajnih uloga u životu, kao što je napuštanje radne snage.“
Ona kaže da je važno napomenuti da živjeti sam ili preferirati samoću nije nužno isto što i osjećati se usamljeno.
„Čak i oni koji su socijalno izolovani možda se ne osećaju usamljeno. To je osećaj usamljenosti, potrebe za ljudima i svrhom, a ne dobijanje je, što izgleda loše za zdravlje“, rekla je ona.
„Kako ljudi stare, oni prelaze iz značajnih društvenih uloga. Potrebne su im smislene zamene. Održavanje integracije sa porodicom je važno i može biti veliki izvor smisla u životu. Živimo u individualističkom društvu i trebalo bi da procenimo vrednost naše kulture prema starijima. ljudi društvu“.
Dodatne intervencije za rešavanje krize usamljenosti mogle bi biti zajednice i gradovi prilagođeni uzrastu koji uključuju starije ljude u urbano planiranje, rekao je Kobajaši.
„Postoje načini na koje možemo da učinimo okruženja pristupačnim, ponudimo mesta za odlazak i druženje. Radi se o fizičkom dizajnu zajednica i resursima i prioritetima. Radi se o kulturnoj promeni u načinu na koji vidimo i prikazujemo starije ljude.“ rekao je Kobajaši. „Produženje radnog veka, posebno sa starenjem bejbi bumera, moglo bi biti od koristi. Potrebne su promene politike da bi se podržale promene.“
„Ove adaptacije mogu da promovišu zajednicu uopšte, nešto što smo videli gubitak sa pandemijom COVID-19“, rekla je ona. „Ovo pitanje seče u toliko delova društva. Zaista utiče na sve nas.“