Arktik je doživeo svoje najtoplije leto ikada 2023. godine, kao rezultat ubrzanja klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom koje guraju ekosisteme i ljude koji zavise od njih na nepoznatu teritoriju, navodi se u zvaničnom izveštaju od utorka.
Prosečna letnja temperatura vazduha na površini od jula do septembra bila je 43 stepena Farenhajta (6,4 Celzijusa), najviša od kada su počeli da se beleže 1900. godine.
Arktik se zagreva otprilike četiri puta brže od ostatka planete, prvenstveno kao rezultat začaranog kruga gubitka morskog leda u fenomenu koji se zove Arktička amplifikacija.
„Najvažnija poruka iz ovogodišnjeg izveštaja je da je vreme za akciju sada“, rekao je administrator Nacionalne uprave za okeane i atmosferu Rik Spinrad u saopštenju.
„Mi kao nacija i globalna zajednica moramo dramatično smanjiti emisije gasova staklene bašte koje pokreću ove promene.
Prosečne letnje temperature su rasle za 0,31 F (0,17 C) po deceniji.
Sve u svemu, bila je to šesta najtoplija godina na Arktiku, sa 20 stepeni Farenhajta (-7 C).
Sada u svojoj 18. godini, NOAA Arctic Report Card je delo 82 autora iz 13 zemalja.
Zapažanja iz ovogodišnjeg izveštaja naglašavaju stalnu liniju trenda zagrevanja temperature mora i vazduha, smanjenja snežnog pokrivača, smanjenja morskog leda i kontinuiranog topljenja ledenog pokrivača Grenlanda.
Ali godina je donela i događaje velikog uticaja koji su imali „jasan potpis“ klimatskih promena.
Dok Arktik postaje sve vlažniji, postoje jasne regionalne i sezonske razlike, rekao je novinarima koautor Tom Ballinger sa Univerziteta Aljaske Ferbanks.
„Na primer, vlažna zima je karakterisala delove Aljaske, iako je primećeno suvo proleće iznad zapadne Evroazije, a severna Kanada je bila pod uticajem sušnog leta“, rekao je on.
Topli, suvi letnji uslovi širom severne Kanade, u kombinaciji sa ranim otapanjem snega, doprineli su da kanadski Arktik doživi najgoru sezonu požara u istoriji, što je izazvalo evakuaciju 20.000 ljudi iz grada Jelounajfa u avgustu.
Takođe u avgustu, glacijalno jezero u blizini Džunoa na Aljasci probilo je svoju branu, uzrokujući ogromne poplave i materijalnu štetu duž reke Mendenhol, kao rezultat dve decenije stanjivanja glečera.
Dugoročni trend zagrevanja ima niz neujednačenih uticaja na ekosisteme i mreže hrane na koje se ljudi oslanjaju.
Na primer, sockei losos dostigao je rekordnu brojnost u zalivu Bristol na Aljasci 2021. i 2022. godine.
Ova vrsta, glavna vrsta komercijalnog ribolova, uspela je u toplijim vodama. Povećana brojnost planktona omogućila je mladima da brže rastu u jezerima i povećaju njihove šanse za preživljavanje kada stignu do okeana.
Ali rekordno visok ulov preplavio je tržišta i spustio veleprodajne cene na najniže nivoe u decenijama, rekao je koautor Danijel Šindler sa Univerziteta u Vašingtonu
S druge strane, chinook i chum losos na koje se autohtone zajednice oslanjaju drastično su opali nakon toplotnih talasa koji negativno utiču na njihov rast, doprinoseći manjim odraslim osobama, iz razloga koji nisu u potpunosti shvaćeni.
„Svi su načini za život, ishrana i kulture u zajednicama za život pod velikim uticajem“, rekao je Šindler.
Drugo poglavlje izveštaja istražuje podmorski permafrost, polje koje je relativno malo poznato, čak i među naučnicima – iako je potencijalno važan izvor emisije gasova staklene bašte.
Kako je svet izašao iz poslednjeg ledenog doba, rastuće vode okeana na Arktiku prekrivale su permafrost, pretvarajući ga u podmorski permafrost tokom hiljada godina.
„Procenjuje se da je 2,5 miliona km 2 podmorskog permafrosta ostalo danas, ali nastavlja da se otapa zbog prvobitne poplave okeana i nedavnog, brzog zagrevanja Arktika“, navodi se u izveštaju.
