Prema novoj studiji, postoji problem za otprilike 1 od 10 ljudi koji redovno rade noćne smene: više od polovine njih je verovatno razvilo neku vrstu poremećaja spavanja, kao što je nesanica.
Tim istraživača iz Holandije i Belgije prikupio je podatke o radu i spavanju od 37.662 osobe, podelivši ih u grupe na osnovu njihovog dnevnog ili noćnog rasporeda rada.
U anketama je ispitano šest uobičajenih kategorija poremećaja spavanja: nesanica, hipersomnija (prekomerna pospanost tokom dana), parasomnija (nenormalni pokreti ili snovi), poremećaji disanja u vezi sa spavanjem, poremećaji pokreta vezani za spavanje i poremećaji cirkadijalnog ritma spavanja i buđenja.
„Pokazali smo da je u poređenju sa radom u redovnim smenama tokom dnevnih sati, rad u drugim vrstama smena povezan sa većom pojavom poremećaja sna, posebno u rotirajućem i redovnom radu noćne smene“, kaže naučnica za spavanje Marike Lancel, sa Univerziteta Groningen. Nizozemska.
„Napomenuto je da je 51 odsto ljudi koji rade noću pozitivno za najmanje jedan poremećaj spavanja.
Više od četvrtine radnika u redovnim noćnim smenama – 26 odsto – prijavilo je dva ili više poremećaja spavanja. U celoj studiji, sa svim radnim rasporedima kombinovanim, broj ljudi sa najmanje jednim poremećajem spavanja bio je oko 1 od 3.
Tim je takođe napravio analizu rezultata na osnovu određenih demografskih faktora. Poremećaji spavanja su bili češći kod žena, na primer, iako su muškarci imali tendenciju da spavaju manje sati. Mlađi učesnici, starosti 30 i manje godina, češće su imali poremećaje spavanja, iako su stariji ljudi spavali manje vremena.
Obrazovanje je takođe uzeto u obzir; čini se da su mladi, manje obrazovani ljudi posebno ranjivi kada su u pitanju poremećeni obrasci spavanja i buđenja koji su povezani sa poremećajima spavanja.
„Efekti smenskog rada na san su najistaknutiji kod mladih odraslih sa nižim obrazovanjem“, kaže Lancel.
Sve se to zasniva na samoizveštavanju, a ne na analizi spavanja urađenoj u laboratoriji. Podaci su od ljudi koji su se odazvali pozivu u novinama i ne dokazuju da rad u noćnoj smeni direktno izaziva ove zdravstvene probleme. Međutim, statistika pokazuje značajan odnos između njih.
Neredovno radno vreme, a posebno noću, već je povezano sa nizom zdravstvenih problema, uključujući dijabetes, rak i depresiju. I očigledno je da rad u noćnoj smeni otežava pridržavanje rutine dobrog spavanja.
Istraživači koji stoje iza ove studije priznaju koliko se moderno društvo oslanja na noćni rad, ali traže od poslodavaca da više vode računa o uticajima na zdravlje – sa alatima i savetima kako bi se što bolje nosili sa radom u smenama.
„Generalno se savetuju rotacione smene, posebno brzo rotirajući rasporedi rada, sa što kraćim periodom noćnog rada i dosta dana odmora između da biste se oporavili od nagomilanog deficita sna“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
